- Милорад ДОДИК: БиХ и кроз овај спољнополитички колапс доказује колико је бесмислена и неодржива, криза је у БиХ перманентна. Странци су једини кохезиони фактор у БиХ… Велики проблеми постоје и између муслимана и Хрвата иако су Срби и Република Српска ти који се сатанизују
- „Ово је тренутак у коме Срби треба да окупе на једном мјесту сву националну, политичку, аналитичку и научну памет и покушају да дођу до консензуса о томе како се понашати у овом изазовном времену. Ово је изазов у коме се може и те како погријешити. Данима размишљам да ли радим исправно или не… поручио да неће одустати од онога што ради и начина како ради“
- Миломир СТЕПИЋ: „Ако Русија постигне успех у Украјини, логично је да се „ефекат домина“ осети и на Балкану. Зато је од пресудног значаја за будућност исправно опредељивање (сврставање) у овом деликатном тренутку. Српски чинилац не би смео да погреши и заузме прозападну, односно антируску страну. Високу цену најпре би платила Република Српска“
- Дарко ТАНАСКОВИЋ: Најбитнији унутрашњи фактор ефикасног отпора неповољним тенденцијама и све већим притисцима на Србију и Републику Српску мора бити српско јединство у погледу виталних дугорочних интереса Србије, Српске и српског народа у цјелини
- Жељко БУДИМИР: За Србе је најважније да издрже украјинску кризу и њене посљедице
- Ненад КЕЦМАНОВИЋ: Kоја страна угрожава српску еквидистанцу према Западу и према Истоку? Kоја нам каже да „не можемо да сједимо на двије столице“? Kоја нам каже да „морамо да изаберемо само једну“? Kоја нам каже „ако ниси са нама ти си против нас“. А која страна нас, напротив, подржава без условљавња? Kоја показује разумијевање што гласамо против ње јер зна да трпимо велике притиске? Kоја нас, упркос томе, држи на листи привилегованих купаца енергената? Није тешко именовати и једну и другу страну и препознати која нам је пријатељска, а која то није
- Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Кључни евроатлантски центри моћи и са њима повезани регионални српски опоненти покушавају да искористе актуелни сукоб на истоку Европе како би Србе перфидно навели да сами себе униште
СРПСКИ члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да Запад украјинску кризу жели да искористи да активира причу о лошим Србима и да се обрачуна са руководством Републике Српске и прије свега са Српском.
Додик је на трибини „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“ истакао да се кроз актуелну кризу у Украјини види примарни циљ Запада на Балкану, а то је да се разгради српски национ.
Српски члан Предсједништва БиХ је навео да се украјинско питање није постављало ни на једном мјесту одлучивања у БиХ и да је његов принцип неутралност.
Он је указао да западњацима не смета то што су у БиХ срушене све процедуре и то што је Предсједништво БиХ морало заједнички да одлучује о томе како ће се БиХ изјаснити о искључивању Русије из Комитета за људска права и о санкцијама Москви, а што се није десило.
Додик је оцијенио да БиХ и кроз овај спољнополитички колапс доказује колико је бесмислена и неодржива, те указао да је криза у БиХ перманентна.
– Погледајте извјештаје од прије десет година и наћићете реченицу коју и данас чујете – „БиХ је у највећој кризи послије Дејтона“. Па била је и прије пет година, она је напросто немогућа земља – рекао је Додик.
Он каже да су странци једини кохезиони фактор у БиХ и указао да велики проблеми постоје између муслимана и Хрвата иако су Срби и Република Српска ти који се сатанизују.
Према његовим ријечима, уочљиво је да у неким земљама на Западу има далеко више симпатија да се одржи оваква БиХ, него што се има разумијевања за Србију која својом политиком покушава да се интегрише у саму ЕУ.
– У једној таквој атмосфери, ми у БиХ, прије свега Република Српска је изложена перманентном и сталном притиску да брани оно што је већ добила Дејтонским споразумом – рекао је Додик.
Он је оцијенио да је простор БиХ данас додатно дестабилизован и да је БиХ „једна велика невоља и регресија имајући у виду да међународни фактор није одустао од одузимања оног што јесу права.
– Проблем Републике Српске је вјечити проблем ових са Запада, прије свега Британаца и Американаца, па у задње вријеме и Нијемаца. Та навоља треба да буде по њима ријешена неком причом о грађанској земљи – рекао је Додик.
Он је додао да је то немогуће и потпуно супротно Дејтонском мировном споразуму, политичком систему који је успостављан и самом Уставу.
Додик је изјавио да је ово тренутак у коме Срби треба да окупе на једном мјесту сву националну, политичку, аналитичку и научну памет и покушају да дођу до консензуса о томе како се понашати у овом изазовном времену.
– Ово је изазов у коме се може и те како погријешити. Данима размишљам да ли радим исправно или не – рекао је Додик у Београду на трибини „Рат у Украјини – шта значи српска неутралност“.
Он је поручио да неће одустати од онога што ради и начина како ради, а да приче о „неким врстама /његове/ елиминације“ нису нове.
Додик је рекао да нема дана а да се не отвара неко ново питање и да ће кулминација проблема тражити један тренутак у коме ће се морати одлучивати о неким стварима.
Учеснике трибине поздравио је Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, и у име организаторâ, портала „Све о Српској“ и „Факти“.
Рекао је: „Послије почетка специјалне операције Војске Руске Федерације у Украјини идеал да свака држава сама одлучује како ће себи осигурати будућност, безбједност и стабилност готово да је постао неостварив, јер је већ концепт државне неутралности и немјешања у сукобе чини метом бројних притисака и, последично, великих ризика и искушења. Највеће питање је како у свеважећој премиси „или сте с нама или сте против нас “Република Српска и Србија могу сачувати неутралност?“
Миломир Степић је прво оцијенио: „Војном интервенцијом у Украјини Русија је показала да је Империја и да њен циљ неће бити само парцијалан, регионални, већ свеобухватан, глобални – потискивање досадашњег хегемона (САД) из Евроазије и редефинисање геополитичког система“.
И упозорио: Ако она постигне успех, логично је да се „ефекат домина“ осети и на Балкану. Зато је од пресудног значаја за будућност исправно опредељивање (сврставање) у овом
деликатном тренутку. Српски чинилац не би смео да погреши и заузме прозападну, односно антируску страну. Високу цену најпре би платила Република Српска“.
Српски дипломата Дарко Танасковић оцијенио је да би најбитнији унутрашњи фактор ефикасног отпора неповољним тенденцијама и све већим притисцима на Србију и Републику Српску морало бити српско јединство у погледу виталних дугорочних интереса Србије, Српске и српског народа у цјелини.
Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Жељко Будимир рекао је да је за Србе најважније да издрже украјинску кризу и њене посљедице, истичући да је то могуће само ако буде дефинисан стратегијски интерес на нивоу српског народа.
Ненад Kецмановић је говорио на тему „Срби између Истока и Запада“ и, поред осталог, рекао:
– Србија је одлучила да буде војно неутрална, а Српска да ће да је слиједи, како се Срби не би нашли на двије стране фронта. Откако је почео рат у Украјини, војна неутралност стављена је и на спољнополитичка, и на економска, и посебно на енергетска искушења.
– Kоја страна, наставио је, угрожава српску еквидистанцу према Западу и према Истоку? Kоја нам каже да „не можемо да сједимо на двије столице“? Kоја нам каже да „морамо да изаберемо само једну“? Kоја нам каже „ако ниси са нама ти си против нас“. А која страна нас, напротив, подржава без условљавња? Kоја показује разумијевање што гласамо против ње јер зна да трпимо велике притиске? Kоја нас, упркос томе, држи на листи привилегованих купаца енергената, који су данас моћније оружје од ракета, санкција, долара. Није тешко именовати и једну и другу страну и препознати која нам је пријатељска, а која то није.
– ЕУ, за коју су се чврсто опредијелиле и Србија и Српска, подијелила се и погубила под англоамеричким притисцима, па ради у корист властите штете. Од нас као тек кандидата тражи да јој у тој и таквој политици будемо лојалнији, него неке њене пуноправне чланице. Српски одговор може да буде на два начина. Условно речено, на начин Српске и на начин Србије – Додиков и Вучићев!
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић упозорио је да кључни евроатлантски центри моћи и са њима повезани регионални српски опоненти покушавају да искористе актуелни сукоб на истоку Европе како би Србе перфидно навели да сами себе униште.
Професор историје на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић сматра да многе ствари указују на усредсређен напор најутицајнијих западних земаља да наметну своје виђење историје српског народа.
Додај коментар