- Алија Изетбеговић није био ни калиф ни султан, а ни муслиман. Сво вријеме свога политичког и мизерног људског живота био тек малигна израслина и политички карцином на ткиву своје земље, свог народа и вјере којој је наводно припадао и у коју се заклињао. Лагао је све своје: и најближе и најдаље, а искрено спроводио циљеве политике Енглеза и Американаца, уредно се правдајући Арапима, Турцима и Иранцима
- Кристијан Шмит и Шефик Џаферовић су у СБ УН – иако им је био оспорен легитимитет – испричали шта су хтјели а све је, на крају, гласањем, зачинио амбасадор династије Изетбеговић, „стари сарајевски муслиман“, звани „Кисели“, знаковитог имена „Свен“ и старог босанског презимена „Алкалај“. И његова учестала антируска гласања, у име цијеле БиХ, створила су код неуких људи увјерење да је БиХ завела све могуће санкције Русији
- Чудно је било да званична Србија није повјеровала ни Додику ни Калабухову, него је наставила са доказивањем да је Босна увела санкције Русији и да ту ни Додик ни Република Српска нису могли ништа. На ове, не баш добронамјерне изјаве у доба изборних активности на свим нивоима у БиХ, Република Српска је одћутила, избјегавајући свађу са „мајком Србијом“. Али, нису ћутали Руси, указавши да све њихово у БиХ ради потпуно слободно и без икаквих ограничења
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“
НЕМА мира за Републику Српску ни правде за Србе и Хрвате.
Агресивни „НАТО Запад“ је прихватио сарајевски концепт патриотизма, који формулише и заступа само један народ и само једна вјера као идеологију негације правног и политичког статуса друга два народа и њихових религија. Неко би рекао: Запад воли Ислам у Босни, али није то баш тако.
Запад је кроз Изетбеговиће (Алију и његовог сина Бакира), СДА и Муслиманску браћу, Ал Каиду и ИСИЛ, реализовао принципе темељних интереса свог злокобног и пљачкашког менталитета.
Истина је да Алија није био „ни Калиф ни Султан“, јер није био ни муслиман. Он је сво вријеме свога политичког и мизерног, људског живота, био тек малигна израслина и политички карцином на ткиву своје земље, свог народа и вјере којој је наводно припадао и у коју се заклињао. Лагао је све своје: и најближе и најдаље, али је искрено проводио циљеве политике Енглеза и Американаца, уредно се правдајући Арапима, Турцима и Иранцима.
Било је то јасно, након пуне мобилизације сарајевских политичких снага у вези са подношењем годишњег извјештаја Савјету безбједности УН о раду канцеларије Високог представника у БиХ. Узбуну је изазвала вијест да би Руси и Кинези могли оспорити легитимитет Кристијану Шмиту а да би се за говорницом Уједињених нација, могао појавити Предсједник Савјета министара Зоран Тегелтија, који је већ био стигао у Њујорк.
Шмит је експресно позвао у друштво, њему пристајућег, члана Предсједништва Шефика Џаферовића па су ова два „дилбера“, Швабо и Бошњак као у доба Другог свјетског рата и злогласне „13. СС Дивизије – Ханџар“, наступили заједно против Срба, али и залуталих Хрвата.
Иако им је за говорницом јавно оспорен легитимитет ипак су они, испричали шта су хтјели а све је, на крају, гласањем, зачинио амбасадор династије Изетбеговић, „стари сарајевски муслиман“, звани „Кисели“, знаковитог имена „Свен“ и старог босанског презимена „Алкалај“. Његова учестала антируска гласања, у име цијеле БиХ, створила су код неуких људи увјерење да је Босна и Херцеговина, завела све могуће санкције Русији, јер је иначе познато како те санкције и заводе амбасадори.
Након што је лично, Милорад Додик демантовао те тврдње и послао јасну поруку: „Док сам ја у институцијама власти – никада ова земља неће увести санкције Руској Федерацији“.
Убрзо се огласио и Амбасадор Русије у Сарајеву, Игор Калабукхов, и потврдио Додикове ријечи, истичући оно најважније: „Ми знамо како се доносе одлуке у институцијама БиХ и знамо да одлуке о санкцијама нису донесене. БиХ је за Русију, пријатељска земља и то ће остати“.
Чудно је било да званична Србија није повјеровала ни Додику ни Калабухову, него је наставила са доказивањем да је Босна увела санкције Русији и да ту ни Додик ни Република Српска нису могли ништа.
На ове, не баш добронамјерне изјаве у доба изборних активности на свим нивоима у БиХ, Република Српска је одћутила, избјегавајући свађу са „мајком Србијом“. Али, нису ћутали Руси: открили су да њихове државне компаније: Гаспром, ЗарубежЊефт, Оптима група и Нестро Петрол, цијела Рафинерија нафте у Броду па Рафинерија уља у Модричи и СБЕР банка – раде потпуно слободно и без икаквих ограничења.
Да ниједан руски дипломата није стигматизован нити протјеран; да ниједном политичару и званичнику није забрањен улаз у БиХ и да би било немогуће, завести било какве санкције, држави која је покровитељ Дејтонског споразума и члан Савјета за инплементацију мира.
Колико год пута Алкалај гласао, нигдје у свијету, осим можда у Србији, амбасадори не уводе санкције другим државама.
Свакако је и проблем што је та БиХ, забранила улазак 37. интелектуалца из Србије, одлуком шефа Обавјештајно-безбједносне агенције, коме је мандат истекао прије три године и који има три лажне дипломе, славног Осмице.
„Србији смо ми, болан, увели санкције а не Русији“, злурадо одјекује Сарајевском чаршијом.
Након дебате у Савјету безбјености, Шефик Џаферовић је коначно посјетио Меморијални центар 9/11, положио цвијеће и одао поштовање жртвама терористичког напада на „Близанце“ у Њујорку, што је требао урадити давно. Јер, да није било њега, Шефика, тај меморијални центар никада не би био направљен: он је најзаслужнији што Американци, коначно, имају те дане и мјеста за симболично обиљежавање националне жртве и страдања.
„Сјећање на 11. септембар опомиње нас на нужност борбе против зла и пошасти тероризма која представља пријетњу цијелом човјечанству“, поручио је Џаферовић.
Истина је да су напад на WTC Једанаестог септембра, организовали и извршили босански муџахедини уз помоћ одметнутих дијелова америчке обавјештајне заједнице.
Велики је број, свјетских терориста који су вољом Алије Изетбеговића и уз помоћ и потпис: Мирсаде Жутић Бегановић, Бисере Турковић и Шефика Џаферовића добили нови „босански идентитет“ и држављанство БиХ, а међу њима и главни организатори и извршиоци напада на Свјетски трговински центар: Халид Шеик Мухамед, његов сарадник Ремзи Бин Ал Сибх, затим главни оперативац Мухамед Ата као и Зијад Јарах те два пилота: Халид ал Михдхар и Нањаф ал Хазми. Од 19. погинулих терориста – 14. их је ратовало у БиХ а шест је добило и држављанство.
Након напада на WTC и Пентагон, међу првима је писмо добила БиХ. Интерпол из Вашингтона се три дана послије терористичког напада обратио Интерполу Висбадена који је прослиједио, не баш пријатно писмо, Интерполу БиХ.
Интерпол БиХ је Савјету министара, који је тада водио Златко Лагумџија, доставио СВОЈУ ОБАВИЈЕСТ са „уређеним питањима“ и захтијевима.
Тај документ, је показао да Обавјештајна и Безбједоносна заједница у САД одлично знају на који начин су кориштени ресурси БиХ у овом напада у коме су босански држављани били најважнији организатори и извођачи терористичког напада.
Експресно, Алија Изетбеговић је за седам дана поднијео оставку у Предсједништву БиХ а послије мјесец дана напустио политички живот оставком на предсједничком мјесту у Странци демократске акције.
У року од шест мјесеци, долази до распуштања Изетбеговићеве тајне службе – „Агенције за истрагу и документацију – „АИД“ која се спаја са Сигурносном Националном Службом – СНС, Хрватске Заједнице Херцег Босна и настаје нова, Федерална Обавјештајна Сигурносна Служба – ФОСС.
Послије тога, многи муџахедини су протјерани из Босне и Херцеговине, одузета су им држављанства – затим, многе хуманитарне организације су добиле забрану рада у БиХ – забрањена је Активна Исламска омладина као радикални исламистички подмладак СДА.
Закашњело клечање Шефика Џаферовића је баш корисно и Амери могу бити задовољни тим симболичним прањем крвавих босанских руку, на згаришту америчке моћи.
Додај коментар