- Алија Изетбеговић није био ни калиф ни султан, а ни муслиман. Сво вријеме свога политичког и мизерног људског живота био тек малигна израслина и политички карцином на ткиву своје земље, свог народа и вјере којој је наводно припадао и у коју се заклињао. Лагао је све своје: и најближе и најдаље, а искрено спроводио циљеве политике Енглеза и Американаца, уредно се правдајући Арапима, Турцима и Иранцима
- Кристијан Шмит и Шефик Џаферовић су у СБ УН – иако им је био оспорен легитимитет – испричали шта су хтјели а све је, на крају, гласањем, зачинио амбасадор династије Изетбеговић, „стари сарајевски муслиман“, звани „Кисели“, знаковитог имена „Свен“ и старог босанског презимена „Алкалај“. И његова учестала антируска гласања, у име цијеле БиХ, створила су код неуких људи увјерење да је БиХ завела све могуће санкције Русији
- Чудно је било да званична Србија није повјеровала ни Додику ни Калабухову, него је наставила са доказивањем да је Босна увела санкције Русији и да ту ни Додик ни Република Српска нису могли ништа. На ове, не баш добронамјерне изјаве у доба изборних активности на свим нивоима у БиХ, Република Српска је одћутила, избјегавајући свађу са „мајком Србијом“. Али, нису ћутали Руси, указавши да све њихово у БиХ ради потпуно слободно и без икаквих ограничења
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ, „Печат“
НЕМА мира за Републику Српску ни правде за Србе и Хрвате.
Агресивни „НАТО Запад“ је прихватио сарајевски концепт патриотизма, који формулише и заступа само један народ и само једна вјера као идеологију негације правног и политичког статуса друга два народа и њихових религија. Неко би рекао: Запад воли Ислам у Босни, али није то баш тако.
Запад је кроз Изетбеговиће (Алију и његовог сина Бакира), СДА и Муслиманску браћу, Ал Каиду и ИСИЛ, реализовао принципе темељних интереса свог злокобног и пљачкашког менталитета.
Истина је да Алија није био „ни Калиф ни Султан“, јер није био ни муслиман. Он је сво вријеме свога политичког и мизерног, људског живота, био тек малигна израслина и политички карцином на ткиву своје земље, свог народа и вјере којој је наводно припадао и у коју се заклињао. Лагао је све своје: и најближе и најдаље, али је искрено проводио циљеве политике Енглеза и Американаца, уредно се правдајући Арапима, Турцима и Иранцима.
Било је то јасно, након пуне мобилизације сарајевских политичких снага у вези са подношењем годишњег извјештаја Савјету безбједности УН о раду канцеларије Високог представника у БиХ. Узбуну је изазвала вијест да би Руси и Кинези могли оспорити легитимитет Кристијану Шмиту а да би се за говорницом Уједињених нација, могао појавити Предсједник Савјета министара Зоран Тегелтија, који је већ био стигао у Њујорк.
Шмит је експресно позвао у друштво, њему пристајућег, члана Предсједништва Шефика Џаферовића па су ова два „дилбера“, Швабо и Бошњак као у доба Другог свјетског рата и злогласне „13. СС Дивизије – Ханџар“, наступили заједно против Срба, али и залуталих Хрвата.
![](https://sveosrpskoj.com/wp-content/uploads/2022/05/VwxolUdfbd1BuN.jpg)
Иако им је за говорницом јавно оспорен легитимитет ипак су они, испричали шта су хтјели а све је, на крају, гласањем, зачинио амбасадор династије Изетбеговић, „стари сарајевски муслиман“, звани „Кисели“, знаковитог имена „Свен“ и старог босанског презимена „Алкалај“. Његова учестала антируска гласања, у име цијеле БиХ, створила су код неуких људи увјерење да је Босна и Херцеговина, завела све могуће санкције Русији, јер је иначе познато како те санкције и заводе амбасадори.
Након што је лично, Милорад Додик демантовао те тврдње и послао јасну поруку: „Док сам ја у институцијама власти – никада ова земља неће увести санкције Руској Федерацији“.
Убрзо се огласио и Амбасадор Русије у Сарајеву, Игор Калабукхов, и потврдио Додикове ријечи, истичући оно најважније: „Ми знамо како се доносе одлуке у институцијама БиХ и знамо да одлуке о санкцијама нису донесене. БиХ је за Русију, пријатељска земља и то ће остати“.
Чудно је било да званична Србија није повјеровала ни Додику ни Калабухову, него је наставила са доказивањем да је Босна увела санкције Русији и да ту ни Додик ни Република Српска нису могли ништа.
На ове, не баш добронамјерне изјаве у доба изборних активности на свим нивоима у БиХ, Република Српска је одћутила, избјегавајући свађу са „мајком Србијом“. Али, нису ћутали Руси: открили су да њихове државне компаније: Гаспром, ЗарубежЊефт, Оптима група и Нестро Петрол, цијела Рафинерија нафте у Броду па Рафинерија уља у Модричи и СБЕР банка – раде потпуно слободно и без икаквих ограничења.
![](https://sveosrpskoj.com/wp-content/uploads/2018/08/ambasada_rusije_bih_90c1.jpg)
Да ниједан руски дипломата није стигматизован нити протјеран; да ниједном политичару и званичнику није забрањен улаз у БиХ и да би било немогуће, завести било какве санкције, држави која је покровитељ Дејтонског споразума и члан Савјета за инплементацију мира.
Колико год пута Алкалај гласао, нигдје у свијету, осим можда у Србији, амбасадори не уводе санкције другим државама.
Свакако је и проблем што је та БиХ, забранила улазак 37. интелектуалца из Србије, одлуком шефа Обавјештајно-безбједносне агенције, коме је мандат истекао прије три године и који има три лажне дипломе, славног Осмице.
„Србији смо ми, болан, увели санкције а не Русији“, злурадо одјекује Сарајевском чаршијом.
Након дебате у Савјету безбјености, Шефик Џаферовић је коначно посјетио Меморијални центар 9/11, положио цвијеће и одао поштовање жртвама терористичког напада на „Близанце“ у Њујорку, што је требао урадити давно. Јер, да није било њега, Шефика, тај меморијални центар никада не би био направљен: он је најзаслужнији што Американци, коначно, имају те дане и мјеста за симболично обиљежавање националне жртве и страдања.
„Сјећање на 11. септембар опомиње нас на нужност борбе против зла и пошасти тероризма која представља пријетњу цијелом човјечанству“, поручио је Џаферовић.
Истина је да су напад на WTC Једанаестог септембра, организовали и извршили босански муџахедини уз помоћ одметнутих дијелова америчке обавјештајне заједнице.
Велики је број, свјетских терориста који су вољом Алије Изетбеговића и уз помоћ и потпис: Мирсаде Жутић Бегановић, Бисере Турковић и Шефика Џаферовића добили нови „босански идентитет“ и држављанство БиХ, а међу њима и главни организатори и извршиоци напада на Свјетски трговински центар: Халид Шеик Мухамед, његов сарадник Ремзи Бин Ал Сибх, затим главни оперативац Мухамед Ата као и Зијад Јарах те два пилота: Халид ал Михдхар и Нањаф ал Хазми. Од 19. погинулих терориста – 14. их је ратовало у БиХ а шест је добило и држављанство.
Након напада на WTC и Пентагон, међу првима је писмо добила БиХ. Интерпол из Вашингтона се три дана послије терористичког напада обратио Интерполу Висбадена који је прослиједио, не баш пријатно писмо, Интерполу БиХ.
![](https://sveosrpskoj.com/wp-content/uploads/2021/01/dzevad_galijasevic_43tge.jpg)
Интерпол БиХ је Савјету министара, који је тада водио Златко Лагумџија, доставио СВОЈУ ОБАВИЈЕСТ са „уређеним питањима“ и захтијевима.
Тај документ, је показао да Обавјештајна и Безбједоносна заједница у САД одлично знају на који начин су кориштени ресурси БиХ у овом напада у коме су босански држављани били најважнији организатори и извођачи терористичког напада.
Експресно, Алија Изетбеговић је за седам дана поднијео оставку у Предсједништву БиХ а послије мјесец дана напустио политички живот оставком на предсједничком мјесту у Странци демократске акције.
У року од шест мјесеци, долази до распуштања Изетбеговићеве тајне службе – „Агенције за истрагу и документацију – „АИД“ која се спаја са Сигурносном Националном Службом – СНС, Хрватске Заједнице Херцег Босна и настаје нова, Федерална Обавјештајна Сигурносна Служба – ФОСС.
Послије тога, многи муџахедини су протјерани из Босне и Херцеговине, одузета су им држављанства – затим, многе хуманитарне организације су добиле забрану рада у БиХ – забрањена је Активна Исламска омладина као радикални исламистички подмладак СДА.
Закашњело клечање Шефика Џаферовића је баш корисно и Амери могу бити задовољни тим симболичним прањем крвавих босанских руку, на згаришту америчке моћи.
Додај коментар