- У праву су они који тврде да се са побједом Трампа неће преко ноћи промијенити глобална спољнополитичка стратегија САД. Да неће нестати ни дубока држава, ни Трилатерала и Билдерберг група, ни господари из сјенке Ротшилди и Рокфелери, нити ће банкротирати оних 300 породица које посједују више од остатка човјечанства на планети. Али, опет, ако је све тако, не знам ког ђавола се читав свијет толико узбудио због побједе Трампа?
- Додик је, поред Орбана, једини европски, можда и свјетски политичар који је од почетка отворено навијао за Трампа, позвао је јавно америчке Србе да гласају за њега. Имам утисак да међу овим политичарима постоји афинитет по политичком карактеру: храброст, одлучност, истрајност, инвенција, прагматичност. Бурном прославом Трампове побједе, Додик је хтио да ту наклоност потврди и учини видљивом, и полаже морално право да политички капитализује
- Ја сам ово излагање насловио Опасни интермецо. Бајден, фудбалски речено, у зауставном односно додатном времену од два мјесеца, заоштрава у Украјини, а Марфи у Сарајеву жури да пресуди Додику. Путин је жестоко узвратио „Орешником“, а и у Српској кажу да имају спреман одговор
- Почиње одбројавање до 20.01.25. Послије тога Српској може да буде само боље, под условом да се у међувремену не деси нешто много горе
Ненад КЕЦМАНОВИЋ
ХOЋЕ ли са Трампом бити боље, исто, или горе? Нико не каже: „Горе!“. Дакле: или боље или исто, што већ није лоше.
У праву су они који тврде да се са побједом Трампа неће преко ноћи промијенити глобална спољнополитичка стратегија САД. Да неће нестати ни дубока држава, ни Трилатерала и Билдерберг група, ни господари из сјенке Ротшилди и Рокфелери, нити ће банкротирати оних 300 породица које посједују више од остатка човјечанства на планети.
Али, опет, ако је све тако, не знам ког ђавола се читав свијет толико узбудио због побједе Трампа?
Трамп је још у предизборној кампањи за први мандат показао спремност да мијења и унутрашњу и спољну политику САД, и амерички народ је то прихватио. Да, али је тијесно прихватио. Супарница Хилари Клинтон добила је чак више бирачких гласова, а Трамп електорских. То је охрабрило дубоку државу да га блокира на сваком кораку.
Сада је, међутим, побиједио тријумфално, оба дома Конгреса су републиканска, а у међувремену мултиполаризам је отишао корак даље.
Упркос неспорном опадању америчке моћи, подјелама у ЕУ, кризи односа унутар колективног Запада, избор предсједника САД је планетарни догађај првог реда. Тако је било током предизборне кампање, током самих избора, а ево сада и око тога шта ће Трамп да уради, шта хоће, шта може, ко ће бити главни играчи у његовом предсједничком тиму.
Све то указује на то да Америка и даље остаје један од три главна актера у у свјетској политици.
21. вијек неће бити амерички, али неће бити ни без Америке.
Свијет на ивици нуклераног сукоба и Трећег свјетског рата, највише је обрадовало што у Бијелу кућу долази човјек који је рекао да ће се споразумјети са Путином и прекинути рат у Украјини.
Истина, он ће се, како је такође био најавио, фокусирати на Србима пријтељске Кинезе, започети царински рат са Кином и поломити зубе на том брзо растућем економском, политичком и војном гиганту. Но, то је за све боље од масовног убијања и рушења, од Украјине до Газе и Либана.
Охрабрује и то што, за разлику од својих предсједничких предходника није склон војним интервенције по свијету и преферира економско надметање.
Најзад, већ дуже се у глобалној политичкој атмосфери осјећа и мирише у ваздуху нешто што указује да је неопходна промјена неолибералне парадигме демократије и људских права. Демократија је претворена у огољену манипулацију масама, људска права у перверзију истополних бракова и избора пола у дјечијем узрасту.
Путин и Си су пробили лед алтернативним цивилизацијама, а рађају се и лидери новог доба у мањим земљама и малобројнијим народима, попут Орбана, Фица и Додика на челу „мањег ентитета“ у невеликој БиХ.
У Француској, Њемачкој, Британији вапе за великанима попут Де Гола, Черчила, Бранта и у Трампу виде таквог.
Како се то прелама на локалном плану?
Додик је, поред Орбана, једини европски, можда и свјетски политичар који је од почетка отворено навијао за Трампа, позвао је јавно америчке Србе да гласају за њега.
Чинио је то у све три његове канидатуре, безрезервно, директно и јасно када су све калкулације указивале на то да игра на погрешну карту.
Имам утисак да међу овим политичарима постоји афинитет по политичком карактеру: храброст, одлучност, истрајност, инвенција, прагматичност. Бурном прославом Трампове побједе, Додик је хтио да ту наклоност потврди и учини видљивом, и полаже морално право да политички капитализује.
Међутим, босанском маленкошћу мање се бави Бијела кућа, а више Стејт департмент, који у Сарајево шаље дипломате који Србима загорчавају живот, а у томе су биле кључне Медлин Олбрајт, Хилари Клинтон и активни насљедници.
„Повратак недовршеним пословима у Босни“ није био на листи ни Бајденових спољних приоритета, али Олбрајтова је са два сенатора пронашла пут до предсједника. Један добро упућени Американац је рекао Додику да ће Српска данути душом тек кад посљедњи од њих заслужи пензију у Стејт департменту.
Српску може да охрабри паника у муслиманском Сарајеву након интервјуа са Данијелом Сервером. Он им је кратко и јасно рекао: „Трамп ће подијелити БиХ, а притисак на Додика није ништа озбиљно“.
Пазите, Сервер није анониман као професор и аналитичар, специјалиста је за Босну, близак је Стејт департменту, али и бошњачки лобиста кога су из Сарајева редовно звали да им каже како је Српска пропала и Додик готов. А сада, одједном, све наопако.
У Сарајеву су се сада присјетили и својевремене изјаве Тимоти Леса да је Српска за Трамповог прошлог мандата пропустила да оде из БиХ, а да Додик посљедњих година говори о мирном разлазу, и рачунају да неће пропустити нову прилику.
Изгледа да је то дјеловало благотворно јер се Тројка у БиХ за сат времена сагласила о важним питањима о којима није мјесецима. А онда је Шмит по други пут ове године све минирао, и то не треба да нас чуди, јер се то понавља још од Цимермана.
Протекторат никада није позвао три стране да се сами договоре, јер би договор оставио протектора без посла.
Овдје је покренуто и конкретно питање: „Ако је Лес у праву да је Српска у Трампове прве четири године пропустила самосталност, да ли то значи да је неће пропустити у нове четири?
Наравно, то неће доћи само од себе или у пакету из Бијеле куће, и Додик не само да инсистира на „плишаном разводу“ него су Скупштина и влада у Бањалуци припремили све пратеће законске и подзаконске документе, те их привремено замрзли. Али, Сервер прогнозира да ће Трамп у исти мах подијелити и КиМ, што ће изазвати ланчану реакцију, односно домино ефекат у виду новог циклуса балканских ратова.
Стивен Бург чак сматра да се мир и стабилност у регији неће постићи све док се међународно признате границе не ускладе са територијално-етничким.
И још једно конкретно питање: „ Да ли ће до позитивне промјене америчке политике доћи већ уласком Трампа у Овални кабинет, или тек након његовог договора са Путином, или једино побједом Русије у Украјини?
Слично питање било је постављено у вези за падом Берлинског зида: да ли се совјетска империја распала због незаустављивог ширења побуне „Солидарности“, Валенсиног синдиката радника у бродоградилишту у Гдањску, или зато што је совјетска економија зарибала до распада, или због западне подвале са „ратом звијезда“, или се Горбачов показао наиван у преговорима са Бушом.
Ни данас, послије више деценија, немамо одговор, а како тек да знамо шта ће учинити Трамп, који још није ни сјео на трон. Плус, Путин је послије напредовња на фронту подигао улог, а послије минске и истанбулске преваре нема разлога да вјерује Западу.
Он ће Трампу бити много тежи саговорник него што је био уназад пет година.
Ја сам ово излагање насловио Опасни интермецо. Бајден, фудбалски речено, у зауставном односно додатном времену од два мјесеца, заоштрава у Украјини, а Марфи у Сарајеву жури да пресуди Додику. Путин је жестоко узвратио „Орешником“, а и у Српској кажу да имају спреман одговор. Ево, почиње одбројавање од данас до 20.01.25.
Послије тога Српској може да буде само боље, под условом да се у међувремену не деси нешто много горе.
(Трибина је одржана 28. новембра 2024-те у организацији портала „Све о Српској“ и „Факти“ уз подршку Представништва РС у Србији)
Додај коментар