- Милорад КОЈИЋ, бивши директор Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица: Имамо пуно право с обзиром на биографију Узуновићеве да сумњамо да ће као судија у процесу против предсједника Републике Српске непристрасно донијети пресуду њему, а самим тим и Српској
- Узуновић је од 1993. године обављала функцију судије Окружног војног суда у Мостару – Одјељење Коњиц. Након рата била је судија Вишег суда у Мостару, Општинског суда 1 у Сарајеву и тужилац Кантоналног суда у Сарајеву. Тужилац Тужилаштва БиХ била је од 2009. године, односно тжилац Одјељења два
СУДИЈА Суда БиХ Сена Узуновић била је припадник такозване Армије БиХ и то помоћник командира, те је врло свјесно постављена на позицијуда суди предсједнику Републике Српске Милораду Додику, изјавио је Срни бивши директор Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.
– Из биографије судије Сене Узуновић види се да је била припадник такозване Армије БиХ и то помоћник командира, а након тога је обављала правосудну функцију у суду у Коњицу што нам ствара оправдану сумњу да не може бити непристрасна и да је врло свјесно постављена на позицију да суди предсједнику Републике Српске Милораду Додику – рекао је Којић.
Којић је открио да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, док је он био директор, доставио Високом судском и тужилачком савјету БиХ информацију о судијама и тужиоцима Суда и Тужилаштва БиХ који су обављали правосудне функције за вријеме оружаних сукоба у БиХ.
Он је појаснио то је учињено да би те судије и тужиоци, који су и у вријеме достављања информације, као и у ратном периоду, обављали исти посао, били склоњени са тих позиција јер не постоји могућност да буду објективни и непристрасни.
Којић, који је и правник, констатовао је да се Узуновићева као судија данас изненада појавила на суђењу предсједнику Републике Додику без било каквог претходног обавјештења одбрани да је дошло до промјене судије.
– Имамо пуно право с обзиром на биографију Узуновићеве да сумњамо да ће као судија у процесу против предсједника Републике Српске непристрасно донијети пресуду њему, а самим тим и Српској – истакао је Којић.
У информацији Републичког центра, која је у посједу Срне, указано је да о пристрасности Узуновићеве, која је тада била тужилац Тужилаштва БиХ, говори чињеница да је за вријеме рата обављала дужност помоћника команданта за правне послове у 5. брдској бригади Армије БиХ, што је јасно видљиво из документа из јуна 1993. године, гдје се наводи њена функција приликом узимања изјаве од свједока.
Центра је као прилог доставио записник о узимању изјаве од Тулић Хусније из 5. брдске бригаде такозване Армије БиХ од 3. јуна 1993. године.
– Јасно је и да је данашњи судија Узуновић у периоду ратних сукоба била истражни судија, те је карактеристично да је учествовала у вођењу процеса и против неких лица која су правоснажно осуђена пред МКСЈ за злочине над Србима, али она није нашла за сходно да те злочине тада процесуира, него им је судила за убиство једног муслимана у Челебићу – наведено је у информацији која је достављена ВСТС-у.
Узуновићева је судија која је замијенила Мирсада Стрику у процесу који се води пред Судом БиХ против предсједника Републике Српске Милорада Додика.
Центар је у информацији подсјетио на податке из њене биографије са званичне интернет странице Тужилаштва БиХ у којој је наведено да је од 1993. године обављала функцију судије Окружног војног суда у Мостару – Одјељење Коњиц.
Након рата била је судија Вишег суда у Мостару, Општинског суда 1 у Сарајеву и тужилац Кантоналног суда у Сарајеву. Тужилац Тужилаштва БиХ била је од 2009. године, односно тжилац Одјељења два.
Такође, у тој информацији се помиње и Мирсад Стрика, те наведи да о његовим „нечасним радњама током рата у својству судије Окружног војног суда у Зеници свједоче информације које је прикупио Центар републичке државне безбедности Југославије из 1993. године, а гдје се наводи да је непосредно кривотворио пресуде и остали судски материјал у монтираним судским процесима против Срба“.
– У истом документу наводи се и то да је био предсједник вијећа у монтираном процесу против Србина Бобана Крајишника којем је досудио 13 мјесеци затвора – пише у информацији достављеној ВСТС-у БиХ.
Даље се додаје да о судском ангажману Стрике у Окружном војном суду у Зеници током рата говоре многи материјални докази у којима је видљиво да је учествовао у правосудним поступцима против српских цивила, те су наведени прилози попут пресуда против Влајка Топаловића од 30. октобра 1992. године, Синише Топаловића од 28. септембра 1992. године, Вукана Купрешака од 1. октобра 1992. године и други.
Као тужилац Тужилаштва БиХ, напоменуо је Републички центар за истраживање ратних злочина, Стрика је подигао оптужницу против Новака Ђукића.
У Суду БиХ данас је одржано рочиште против предсједника Републике Српске Милорада Додика на којем је Тужилаштво БиХ представило оптужницу, а одбрана изнијела концепт одбране констатујући да се оптужницом руши суверенитет БиХ и затражила изузеће судије Сене Узуновић која се у судници појавила умјесто Мирсада Стрике.
(Срна)
Додај коментар