RS i matica

Postoji Ruski svet – idu li litije putem uobličavanja Srpskog sveta?

RUSIJA JE SREDIŠTE EVROAZIJE, A SRBIJA JE SREDIŠTE BALKANA – ZATO SU NA UDARU
  • Vladika budimljansko-nikšićki JOANIKIJE: SPC trpi tešku diskriminaciju u Crnoj Gori u odnosu na rimokatoličku i islamsku. Naša osnovna vjerska i imovinska prava su ugrožena, a za posljedicu, budući da smo mi pravoslavni većina u ovoj zemlji, imamo nestabilnost crnogorskog društva
  • Utemeljivač geopolitike u Srbiji Milomir STEPIĆ: Osnova svetskih civilizacija je religija. Zato Milov cilj nije samo da se SPC preimenuje, nego da se sprovede pokatoličavanje i unijaćenje. Crna Gora je takva da ne može da bude „ne-srpska“, ona može biti ili srpska ili ekstremno antisrpska – neoustaška ili kvaziustaška tvorevina. Odatle sve ekstremniji potezi
  • Glavni urednik portala IN4S Gojko RAIČEVIĆ: Prirodni oslonac ujedinjenja su Beograd, Banjaluka i – umesto ovakve Podgorice –  Cetinje (kao što je to bilo i u periodu kneževine, kraljevine, teokratske Crne Gore). Mitropolit Amfilohije će dostojno zameniti ono što svetovna vlast treba da radi
  • Dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag ĆERANIĆ: Rušenje konaka Vasilija Ostroškog pokazuje da on ne može da prihvati da sve ima svoje vreme, pa i odlazak sa političke scene.  Đukanović ne može da sagleda svoju poziciju realno i zato i jeste remetilački faktor. Njega odbacuju kao istrošeni alat i u EU i u Americi
  • Političar profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u K. Mitrovici Dejan MIROVIĆ: Provokativne akcije, srednjovekovno rušenje crkava poput talibana u Avganistanu, udar na monahe, sveštenstvo i vernike – sve to govori da on za sledeće izbore planira nekakvo vanredno stanje. Ili, da budem sasvim jasan, da održi izbore kao u Albaniji, na koje izađe samo vladajuća partija i dobije vlast na 20 ili 30 odsto izlaznosti naroda

NORMALNO bi bilo da srpski narod i njegova tri centra Beograd, Podgorica i Banjaluka povodom identitetskih i kulturnih pitanja nastupaju kao jedno, a da povodom svega ostalog krupnog imaju dogovor i zajednički pristup i nastup kad god je moguće.

Potom, prirodno bi bilo i da dogovoreno bude zajednički finansirano i realizovano.

Od Mila Đukanovića, koji se do 1998 izjašnjavao kao Srbin, ne samo da opštenacionalni projekat nije podržan, nego je uzeo antisrpstvo za temelj i svojih ličnih i odnosa koje Podgorica ima sa NATO, vodećim zapadnim i svim balkanskim zemljama.

Povodom Srebrenice se a priori stavio na stranu muslimana. Iako je RS formirala dve komisije koje treba da isteraju istinu na videlo, Đukanović se bez zadrške svrstao protiv Srba.

Mitropolit Amfilohije je čak ukazao da je to ponašanje – proustaško.

U Crnoj Gori Đukanović cepa srpsku naciju: istovremeno izgrađuje montenegrinski identitet sa elementima hrvatstva i paralelno radi protiv svake srpske nacionalne stvari u tolikoj meri da već ugrožava i sebe na liderskoj poziciji – pa čak i realan interes svoje montenegrinske države.

Već se nametnulo pitanje – u čiju korist on to čini?

U korist EU koja skuplja sve sile da bi preživela unutrašnje rastakanje i kojoj sad najmanje odgovara da meki trbuh njenih integracija – Zapadni Balkan – uđe u konflikte, ni manje ni više nego zbog narušavanja elementarnih ljudskih prava jednog naroda?

Ili u korist Amerike, NATO-Amerike, koja se raduje svakoj destabilizaciji Evrope jer onda dokazuje da je još neophodna kao svetski policajac?

Nije slučajno Podgorica pre neki dan objavila da će u slučaju „srpskog ugrožavanja suvereniteta Crne Gore“ zatražiti intervenciju NATO.

Kada je Milorad Dodik u ime rukovodstva RS u aprilu istupio protiv posete Mila Đukanovića BiH, to je učinio upravo zbog njegove antisrpske i proameričke politike koja ima za cilj gušenje srpske nacije, zbog spoznje da Đukanović guši Srbe realizujući američke instrukcije koje se potpuno razilaze sa interesima EU i nanose ozbiljnu štetu evropskoj budućnosti zapadnog Balkana.

Činjenica da je Đukanović izabrao da vodi proameričku politiku ne dozvoljava Podgorici da samostalno donosi odluke koje bi bile povoljne po Crnu Goru i koči realizaciju onih povoljnih odluka i namera koje su balkanski Srbi već doneli u pogledu nacionalnih i nadnacionalnih integracija.

Zašto je za njega antisrpska agenda prioritetnija od evropske agende?

Odgovor se može naći u shvatanju ruskog faktora na Balkanu, tačnije u američkom sagledavanju da su „Srbi mali Rusi“, a ruski faktor mora biti ugušen.

Đukanović je važan naročito zbog udara na pravoslavni prostor čije zapadne granice čine Republika Srpska, istočna Hercegovina i Crna Gora.

Šta činiti, kako – po analogiji sa Ruskim svetom – stvoriti Srpski svet, kako napraviti strateški trougao Beograd-Banjaluka-Podgorica – za Sve o Srpskoj govore i pišu Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE, viši naučni savetnik Instituta za političke studije u Beogradu, utemeljivač geopolitike u Srbiji Milomir STEPIĆ, glavni urednik portala IN4S Gojko RAIČEVIĆ, dekan banjalučkog Fakulteta bezbednosti Predrag ĆERANIĆ i srpski političar i pravnik iz Bara, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, autor knjige „Posledice EU integracija“ Dejan MIROVIĆ.

Joanikije: Đukanović misli da je država njegov feud kojim može gospodariti kako je njemu drago

  • Optužuje nas da smo strani antidržavni elemenat,  da ne priznajemo državu Crnu Goru i njenu nezavisnost – što nije tačno. Kada ga zbog njegove anticrkvene djelatnosti kritikujemo sa očiglednim dokazima da ne poštuje Ustav i autonomiju Crkve, on nas onda optužuje da napadamo državu

PREDSJEDNIK Đukanović se grubo umiješao u unutrašnje stvari Crkve sa željom da izmjeni njen status i njeno ustrojstvo.

Time, na najgrublji način, krši Ustav Crne Gore, budući da je, po Ustavu, crkva odvojena od države.

Optužuje nas da smo strani antidržavni elemenat,  da ne priznajemo državu Crnu Goru i njenu nezavisnost – što nije tačno.

Kada ga zbog njegove anticrkvene djelatnosti kritikujemo sa očiglednim dokazima da ne poštuje Ustav i autonomiju Crkve, on nas onda optužuje da napadamo državu.

On misli da je država njegov feud kojim može gospodariti kako je njemu drago.

Takvo devijantno mišljenje je vjerovatno posljedica njegove tridesetogodišnje vladavine.

Sada hoće da osniva crkvu.

Što se više bavi tom temom, sve više pokazuje neznanje. Niti je kršten, niti ima osnovnih znanja o Crkvi. Proizveo je neravnopravnost između vjerama.

SPC trpi tešku diskriminaciju u Crnoj Gori u odnosu na rimokatoličku i islamsku. Naša osnovna vjerska i imovinska prava su ugrožena, a za posljedicu, budući da smo mi pravoslavni većina u ovoj zemlji, imamo nestabilnost crnogorskog društva.

Za sve to je odgovoran ponajviše Đukanović, budući da je sva vlast u njegovim rukama.

Stepić: Ako CG ostane srpska i pravoslavna, ona će prirodno pripadati civilizaciji čiji je centar u Rusiji

  • Očekujem da Đukanoviću prvo poslušnost otkažu policijske i vojne strukture. Čovek koji je doveden da ruši konak Sv. Vasilija je izašao iz bagera…  Đukanović će da igra na kartu sukoba, a onda će da kaže: mi smo NATO zemlja i ovaj napad dolazi spolja. Za prošle izbore je tako namestio priču o pokušaju državnog udara. Međutim, povlačenje zakona ne treba da bude jedini cilj litija, jer će Đukanović smisliti nešto novo

KOJI je geostrateški i geopolitički domet Đukanovićevih poteza?

Ovo što radi Đukanović je deo geostrateške borbe koju vodi zapadna civilizacija, sa NATO pesnicom. Đukanović nema izbora, jer će u suprotnom pasti sa vlasti, a za njega to znači i da će otići u zatvor.

Crna Gora je NATO tvorevina kojom je zatvoren poslednji otvor izlaska na mora koja okružuju Balkan, poslednji ventil kuda Srbi – a znači i Rusi – mogu imati pristup Sredozemlju. NATO je, međutim, nesiguran.

Ako Crna Gora ostane srpska i zadrži se dominacija SPC – posao nije završen. Posao se završava samo civilizacijskom konverzijom.

Osnova svetskih civilizacija je religija. Zato Milov cilj nije samo da se SPC preimenuje, nego da se sprovede pokatoličavanje i unijaćenje. Crna Gora je takva da ne može da bude „ne-srpska“, ona može biti ili srpska ili ekstremno antisrpska – neoustaška ili kvaziustaška tvorevina. Odatle sve ekstremniji potezi.

Da bi se položaj NATO garantovao, Đukanović mora Crnu Goru da odvede na Zapad, odnosno u zapadnu civilizaciju. Ako Crna Gora ostane srpska i pravoslavna, ona će prirodno pripadati civilizaciji čiji je centar u Rusiji. Sad se u Crnoj Gori dešava ono što je Hantington definisao kao stanje „rastrzane zemlje“ – kad zemlja pripada jednoj civilizaciji, a političko rukovodstvo je prevodi u drugu.

U NATO-vskoj režiji je i `obeležavanje Srebrenice`.

Milo tamo mora da ide i mora da podrži Bošnjake jer mu je NATO naložio da bude antisrbin.

Dodikova reakcija – kada se usprotivio njegovoj poseti BiH – uopšte nije bila preterana.

Srebrenica je deo projekta stvaranja obruča oko Srbije.

Rusija je središte Evroazije i oko nje se stvara obruč. Isto i oko Srbije kao središta Balkana. To je poznata američka strategija „anakonde“- opkoljavanja i potom davljenje.

Crna Gora igra tu ulogu upotpunjavanja opkoljavanja koje je proameričko, antisrpsko i čitaj – antirusko.

Dodik ne može to sam da spreči. Mislim da smo na nacionalnom nivou i Republika Srpska i Srbija cele godine morali da pružamo otpor scenariju u Srebrenici koji se sprema za okruglu 25-godišnjicu.

Manifestacija će biti ogromna i ne bi me čudilo da opet pokušaju da nas proglase genocidnim narodom. Tamo će se skupiti mnogi, a Dodik je reagovao – mogu svi, ali nećeš ti, jer ti predstavljaš Crnu Goru koja je još srpska. Mnogo više boli što je Kosovo* priznala Crna Gora nego Amerika.

Sad se polako skida stigma sa Crne Gore.

Kakve posledice događaji u Crnoj Gori mogu imati po evropski interes regiona? Zašto se on vezuje za interese NATO toliko da uopšte ne strepi šta za rušenje ljudskih prava kaže EU? Šta će na kraju za to reći i ljudi koji su Milov stub u vlasti?

Đukanović je izdanak NATO, a ne EU ili evropskih suverenista.

On je izdanak pretrampovskog Vašingtona i opstaje zahvaljujući njemu. Kao takav je podredio državu i narod sebi i interesima onih koje stvarno zastupa, a ne sebe državi i interesima naroda. On i njegova vrhuška nisu tu da bi zastupali ono što je dobro za Crnu Goru ili za region.

Ali, počeće preletanja na stranu naroda. Ne samo po tom osnovu što nekome neće biti ispunjena obećanja i oportunistička očekivanja. Pukotine nastaju u samoj strukturi društva – porodicama i plemenima.

Imate komšiju koji ide u litiju i policajca koji mu je komšija ili član familije koji izlazi da ga bije. To je mala sredina od 620 000 ljudi koji su jako porodično povezani. U glavu se zna ko je u litiji, a ko u policiji.

Zato očekujem da prvo poslušnost otkažu policijske i vojne strukture. Čovek koji je doveden da ruši konak Sv. Vasilija je izašao iz bagera…

Đukanović će da igra na kartu sukoba, a onda će da kaže: mi smo NATO zemlja i ovaj napad dolazi spolja. Za prošle izbore je tako namestio priču o pokušaju državnog udara.

Kako će se razvijati litije?

Povlačenje zakona ne treba da bude jedini cilj, jer će Đukanović smisliti nešto novo. Litije deluju na promenu društvene klime. One klime da mi ne možemo ništa, da će odlučiti drugi i veliki, a mi ništa ne možemo da promenimo.

Litije su vrsta nacionalne savesti. Pokazuju da ne može neka okupljena vrhuška da odlučuje o fundamentalnoj stvari bez odluke naroda. Donele su ono što nam je kao narodu nedostajalo, a to je nacionalna kohezija.

U Srbiji i Republici Srpskoj bile su održane litije kao podrška našem narodu u Crnoj Gori i pokazale su da je srpski narod jedinstven, bez obzira što je podeljen Titovim veštačkim granicama.

Raičević: Litije su dokaz da se protiv Đukanovića digao – narod

  • Đukanović je razdvojio srpsko nacionalno tkivo na dijametralno suprotne korpuse.  Crnogorski deo se odrekao svega srpskog i sad je u poslednjoj fazi – kroatizacije, a drugi je ostao veran svetosavskom i kosovskom zavetu

SRBI treba da stvore svoj Srpski svet – kulturni prostor gde su svi Srbi isti. Imamo razne podele, od toga da li smo Srbi iz Podgorice ili Čikaga do političkih i ideoloških. Srbin u Parizu je Srbin kao onaj u Sent Andreji ili Beogradu.

Primer separatizma je bila ideja o „srpskoj Atini i Sparti“. Jedni Srbi su bili „nad Srbi“ po intelektu, a drugi po herojstvu. Đukanović je kontinuitet te trajne podele Srpstva. Uloga medija, intelektualaca i Srbije treba da bude ujedinjenje Srpskog sveta.

Prirodni oslonac ujedinjenja su Beograd, Banjaluka i – umesto ovakve Podgorice –  Cetinje (kao što je to bilo i u periodu kneževine, kraljevine, teokratske Crne Gore). Mitropolit Amfilohije će dostojno zameniti ono što svetovna vlast treba da radi.

* Koja je uloga litija? Da li su resrbizovale i masovnije opravoslavile narod i da li su podstakle neke političare iz vlasti da preispitaju ili čak promene stranu?

Srbi svih porobljenih zemalja su tokom pet vekova pod Turcima gledali šta će da se čuje sa Cetinja. Od nastanka Kraljevine Srbije, svi Srbi gledaju u Beograd koji vremenom postaje jugoslovenski grad, a istorijsku ulogu svetionika preuzimaju Pale i Banjaluka. Crnu Goru su svi zaboravili kao izgubljenu.

Kad sam u Beogradu, izbegavao sam da komuniciram da me zbog govora ne identifikuju sa montenegrinima. A sad sa ponosom kažem da sam iz Crne Gore.

Zakon o crkvi je probudio i poslednjeg Srbina i pravoslavca o čemu je ceo svet mogao da svedoči gledajući litije.

U istoriji je mnogo primera da su porodice menjale veru ili naciju. Sokolovići su imali i turskog vezira i srpskog patrijarha. Takvi procesi su vodili gledanju preko rovova. Nadam se da su litije zaustavile taj proces, pa da ćemo na popisu 2021. pokazati da nas Srba ima onoliko koliko ljudi govori srpski i koliko vernika ima SPC. Jer, naciju određuju Crkva i jezik.

Protiv Đukanovića se podigao narod. Međutim, Đukanović zna da deo njegovih političkih kompanjona ne gleda isto na „suverenizaciju Crne Gore“ i na brutalne poteze protiv Srbije i Republike Srpske. Jedno je suvereno odlučiti da zemlja treba da ide u EU, a drugo je priznati Kosovo kao suvereno.

* Šta bi za takve političare bio most preko koga bi prešli na stranu svog naroda? I zašto Đukanović znajući da je već sebe potkopao Kosovom, ponovo potkopava sam sebe Srebrenicom ili rušenjem SPC?

On treću deceniju vlada stvarajući podele i izazivajući strah. Tako je razdvojio srpsko nacionalno tkivo na dijametralno suprotne korpuse.

Crnogorski deo se odrekao svega srpskog i sad je u poslednjoj fazi – kroatizacije, a drugi je ostao veran svetosavskom i kosovskom zavetu.

Da bi gospodario još 4 godine, treba da uniformiše crnogorsko biračko telo uz koje obavezno ide inoverni deo Crne Gore koji čini 25 odsto! Đukanović im tri decenije ponavlja da se čuvaju Srba i srpske kame. Na žalost, mi se nismo približili Bošnjacima i objasnili da njima manipuliše onaj isti Đukanović koji ih je devedesetih hapsio, prebijao i isporučivao.

Bošnjaci su poneseni „stokholmskim sindromom“ i ispunjavaju njegove zahteve kao što crnci u SAD glasaju za demokrate. Kad dođu promene, treba da pružimo ruku svima, a oni treba da napuste politiku ustaškog prvaka Sekule Drljevića i vrate se korenima – Crnoj Gori Petrovića.

Đukanović je prvo je služio Miloševiću, pa zapadnim centrima. Vašingtonu, Briselu i NATO. Razlozi što je služio „međunarodnoj zajednici“ su jasni, na njih nas upućuju njegove političke odluke 1991 i 1992. Mislim na slanje Teritorijalne odbrane i odlazak na Dubrovačko ratište, šverc cigareta sa italijanskom mafijom u kome su u milijardama oštećeni budžeti zapadnih država. Nakon toga je služio NATO-u.

Godine 1999. ide iz Dubrovnika i Brisel i crta mete koje će gađati NATO u Crnoj Gori, o tome su svedočili Klinton i Širak u međusobnom razgovoru.

Danas ne može da se kaže da Đukanović služi EU. Sama EU nema zajednički cilj po pitanju Crne Gore. A kome služi u Vašingtonu? Trampova Amerika je u sukobu sa „dubokom državom“. Izvesno je da ovo što radi sa Crkvom ne može da bude blisko hrišćanskom svetu. I izvesno je da služi sebi kao jednom od 20 najbogatijih državnika sveta (po listi londonskog Independenta).

Ćeranić: Dodik je Đukanoviću rekao ono što misle Srbi sa obe strane Drine

  • Đukanović još može poslužiti sprečavanju ruskog uticaja u Crnoj Gori. Ruski uticaj nije ni približno velik u Crnoj Gori kao uticaj Amerike. On je za to još upotrebljiv. Međutim, Zapad je sam u velikim problemima i zapadni centri shvataju da im počinje više štetiti nego koristiti. Verujem da je ovo godina njegovog odlaska sa vlasti i to voljom naroda

ĐUKANOVIĆ je postao remetilački faktor. Ne samo u Crnoj Gori nego u regionu.

Počeo je da se na neprimeren način meša u političke prilike u BiH i još više u Srbiji. U Crnoj Gori je u sukobu sa svim građanima – ne samo Srbima – koji racionalno sagledavaju situaciju u Crnoj Gori. Prema njima pokazuje brutalnost.

Rušenje konaka Vasilija Ostroškog pokazuje da on ne može da prihvati da sve ima svoje vreme, pa i odlazak sa političke scene.

Đukanović ne može da sagleda svoju poziciju realno i zato i jeste remetilački faktor. Njega odbacuju kao istrošeni alat i u EU i u Americi.

Još može poslužiti sprečavanju ruskog uticaja u Crnoj Gori. Ruski uticaj nije ni približno velik u Crnoj Gori kao uticaj Amerike. On je za to još upotrebljiv. Međutim, Zapad je sam u velikim problemima i zapadni centri shvataju da im počinje više štetiti nego koristiti. Verujem da je ovo godina njegovog odlaska sa vlasti i to voljom naroda.

Litije se obnavljaju, a njemu neće poći za rukom da diktatorstvom ostane na vlasti.

* Kakvu je ulogu odigrao Đukanović povodom Srebrenice, kao neko ko ipak dolazi iz srpskog korpusa? A kakvu je ulogu odigrao Dodik? 

Dodik je rekao ono što misle Srbi sa obe strane Drine. Političar koji govori šta misli narod nikada ne može da pogreši.

Dodik je bio u pravu jer poznaje Đukanovića i mogao je da proceni koji su ciljevi Đukanovića i šta bi se dogodilo njegovim dolaskom u Srebrenicu.

Ja sam gledao Đukanovićev jako dug nastup na Fejs televiziji – Đukanović se sam ponudio da dođe u Srebrenicu! Pitanje  voditelja je bilo: Da li ćete doći u Sarajevo iako se Dodik tome protivi? On je rekao: Ne neću, ali bih ja rado došao u Srebrenicu.

Nakon toga je usledio poziv da dođe u Srebrenicu.

Đukanović pokušava da ignoriše probleme koje ima sa sopstvenim narodom, a uzima da se bavi problemima u BiH, Srbiji i regionu. Naneo je štetu i Srbima i Crnogorcima i Bošnjacima. Dobar deo biračkog tela koji mu je davao podršku shvatio je da sa Đukanovićem ne može dalje.

Mirović: Đukanovićev pad sa vlasti neće proći bez pokretanja krivične odgovornosti

  • Ovakvo provociranje naroda – ne samo Srba već i drugih i zatvaranje granica pred turističku sezonu – asocira me na to da će uvesti vanredno stanje i izvršiti državni udar ovaj put pre izbora, za razliku od prošlog puta kada su to uradili posle izbora

DA LI Đukanović remeti evropsku budućnost Balkana?

Nemam neko mišljenje o doslednosti, moralnim principima ili poštovanju ljudskih prava u EU – to se pokazalo za vreme korone. Ali, gospodin Đukanović je toliko zastranio u kršenju zakona i osnovnih pravnih i civilizacijskih normi da čak i licemernoj briselskoj administraciji ne odgovara da se njihovo ime i politika povezuje sa njim.

Ne samo zato što je on na lošem glasu u međunarodnoj zajednici, već i zato što je Evropska agencija za otkrivanje prekograničnih prevara već godinama objavljuje da se preko luka u Crnoj Gori odvija nedozvoljena trgovina, pre svega cigaretama.

Posle zaustavljanja crnogorskog broda u Nemačkoj, sa pola tone kokaina, vidimo da je to postalo neizdrživo čak i za licemernu EU i njene dvostruke standarde. Đukanović je postao teret za administraciju EU. Međutim, on igra na američku kartu i ispunjava američke želje čak i kada ne postoje uslovi za to.

To se videlo kad mu je Carigradski patrijarh rekao da ne postoji nikakva `crnogorska crkva`. On je onda pokušao ukrajinski scenario.

Njegov pad sa vlasti sigurno neće biti bez pokretanja krivične odgovornosti od strane opozicije, ne samo za državni udar.

Provokativne akcije, srednjovekovno rušenje crkava poput talibana u Avganistanu, udar na monahe, sveštenstvo i vernike – sve to govori da on za sledeće izbore planira nekakvo vanredno stanje. Ili, da budem sasvim jasan, da održi izbore kao u Albaniji, na koje izađe samo vladajuća partija i dobije vlast na 20 ili 30 odsto izlaznosti naroda.

Ovakvo provociranje naroda – ne samo Srba već i drugih i zatvaranje granica pred turističku sezonu – asocira me na to da će uvesti vanredno stanje i izvršiti državni udar ovaj put pre izbora, za razliku od prošlog puta kada su to uradili posle izbora.

* Koje su posledice Đukanovićevog proameričkog kursa po Crnu Goru i region?

On je bio hiper Srbin, pa veliki prijatelj Moskve, pa je sad šampion u sleđenju američkih interesa na Balkanu. To je politika „da ja budem na vlasti šta god da se desi sa narodom“. Tako pravi štetu i Srbima u regionu i drugim nacijama, a i svim nacionalnostima koje žive u Crnoj Gori.

Ne mogu da shvatim da država sa 600 000 stanovnika, 200 km obale, dva planinarska centra i svim uslovima da živi od turizma može biti u tako lošem ekonomskom stanju i krizi. To mi je neshvatljivo. Osim ako ne shvatite da je on sve uništio da bi ostao na vlasti.

Suprotan primer je mitropolit Amfilohije koji je podigao i obnovio za trideset godina nekoliko stotina crkava. Znači da može nešto da se uradi ako se ne misli samo na sebe.

Crnu Goru – koja je član UN i niko joj suverenitet ne osporava – on je doveo do vanrednog stanja uz ogroman nacionalni dug, nezavršene strateške puteve zbog korupcije, urušen turizam, afere u kontinuitetu i oružane obračune i visoki kriminal koji se preliva na region, ali stiže i do Ukrajine.

3 Komentara

Klikni ovde da postaviš komentar