- „Бошњачка страна помиње агресију из Хрватске и Србије, али се онда поставља питање: шта са добровољцима из Санџака или вјерским ратницима на муслиманској страни? Њихов ангажман, при чему су се међусобно трпјели шиити и сунити, показује веома висок степен организованости, што је, осим у односу према Израелу, јединствен случај у свијету. Токове новца из муслиманског свијета да и не спомињемо“
- „Не треба заборавити да су Хрвати и Срби у великој већини били за ентитетско организовање БиХ, што значи да су заступали већинску опцију на нивоу БиХ и да је и због тога јако тешко примјењивати формуле агресије и ослободилаштва“
НАУЧНИК из Хрватског института за историју Давор Маријан, који је објавио књигу „Рат Хрвата и муслимана у БиХ од 1992. до 1994″, сматра да је бх. сукоб био грађански рат, како га оцјењују и Срби, а за његов почетак оптужује Алију Изетбеговића.
Маријан, специјалиста за ратове 1990-их у Хрватској и БиХ, наводи да је рат у БиХ био „понајприје грађански, јер је највећим дијелом био сукоб три народа“.
Хрватски портали преносе Марјанов став да бошњачка страна помиње агресију из Хрватске и Србије, али се онда поставља питање: шта са добровољцима из Санџака или вјерским ратницима на муслиманској страни?
„Њихов ангажман, при чему су се међусобно трпјели шиити и сунити, показује веома висок степен организованости, што је, осим у односу према Израелу, јединствен случај у свијету. Токове новца из муслиманског свијета да и не спомињемо“, истиче Маријан.
Хрватско вијеће одбране (ХВО) и Војска Републике Српске биле су хрватска и српска војска, а Армија БиХ муслиманска, то је неоспориво, додао је он.
„Не треба заборавити да су Хрвати и Срби у великој већини били за ентитетско организовање БиХ, што значи да су заступали већинску опцију на нивоу БиХ и да је и због тога јако тешко примјењивати формуле ‘агресије и ослободилаштва'“, наглашава Маријан.
Узрок хрватско-муслиманског рата био је то што су Хрвати сматрали да треба да добију дио територије за свој ентитет, а Бошњаци су имали концепт централизоване, унитарне, односно своје националне државе.
„Она је требала да настане као привидно ‘грађанска’ држава у којој би немуслиманско становништво било мајоризовано. Рат је био неминован. Почео је када је Армија БиХ великим дијелом преко територија Хрватске и подручја које је надзирао ХВО набавила велику количину оружја и муниције и када је агресивније наступила према ХВО-у у централној Босни“, истиче Маријан.
Он сматра да је бошњачки лидер Алија Изетбеговић „главни кривац за рат Хрвата и муслимана, а има и велику одговорност за избијање отвореног рата у БиХ 1992. јер је одбацио Кутиљеров план“.
Маријан подсјећа да је Изетбеговић већ у предизборној кампањи 1990. године тврдио да нема алтернативе за „идеал грађанске републике“. Или „грађанска република“ или „грађански рат“.
„Изетбеговић је први челник једне од националних странака у БиХ који је прије сукоба пријетио ратом, ако се не прихвати концепт државе који је муслиманима требао да гарантује политичку премоћ“, напомиње Маријан и подсјећа:
„Изетбеговић је почетком 1991. у Скупштини СР БиХ изјавио да би због суверене Босне ‘жртвовао мир’, али да не би због мира у Босни ‘жртвовао суверену Босну'“.
Маријан наглашава да није спорно то што га Бошњаци славе, већ је спорно то што га неки из окружења такође сматрају „човјеком мира, суживота и толеранције – свим оним што он није био“.
„Изетбеговић је био исламиста који је у изборну трку ушао са педигреом робијаша за ислам и са ‘Исламском декларацијом'“, закључује Маријан.
Додај коментар