- Ако о рату у Украјини имате став који се разликује од става немачке владе, брзо ће вам накачити етикету Путиновог трола или присталице теорија завере
- Прошле јесени велики новац је био потрошен да се смање социјалне последице кризе. Међутим, сада те подршке више нема, а Шолцова влада обећава да ће издвајати за потребе уракјинске армије из буџета Немачке по 5 милијарди годишење. Зато мислим да се у наредне две године морамо спремати за уистину немирна времена
- Ставови AfD заиста се у неким моментима, у контексту лудачке политике коју Берлин води, доживљавају као глас разума. У AfD су разумели да је нераскидива лојалност трансатлантском савезнику, у овом рату, довела до тога да ЕУ много шта зависи од САД. Одатле и проистиче укорењена подела у западном блоку и земљама НАТО на своје и туђе. «Своји» то смо ми, добри момци, демократе и либералне демократе, а остатак света је џунгла, како је то дефинисао Борељ
- Шокирао ме чешки председник Петер Павел који је позвао да се уведу мере према рускофонском становништву у ЕУ, сличне онима које су Американци уводили према Јапанцима за време Другог светског рата. Сви занамо да су САД Јапанце, без обзира на њихове ставове, слали у концентрационе логоре. То нису били логори за ликвидацију, али су их тамо ипак држали све до краја рата. Међутим, видимо да такве идеје постоје и дан данас. Зато морамо бити посебно опрезни да не постанемо друштво које примењује етничку казнену праксу против оних који су руског порекла
Извор: Факти
НЕМАЦ Андреј Хунко je од 2009. године посланик у Бундестагу из странке Левица («Die LINKE»). Tакође је и члан Парламентарне Скупштине Савета Европе од 2010. године.
Углавном се бави европском и међународном политиком.
У интервјуу датом Тому Џ. Велброку, Хунко је говорио о неодлучној политици Олафа Шолца, економској кризи у Немачкој и о цени коју ће платити сваки грађанин Европе за подршку Украјини у рату са Русијом.
TВ: Недавно је шеф минхенског Института за економска истраживања Клеменс Фист изјавио да ће грађани Немачке морати да стежу каиш јер земљу очекују изузетно тешка времена. Зашто влада не реагује на тако узнемирујуће тенденције, већ наставља да економски активно учествује у рату у Украјини и повећава одбрамбени буџет на штету својих грађана?
АХ: Да, то је истина. Ми преживљавамо веома, понављам, веома тешка економска времена. ММФ је недавно за текућу годину ревидирао своје прогнозе за Немачку. Ми управо сада клизимо у рецесију док се у исто време нешто мањи раст светске привреде очекује за 2023. годину. Биће на нивоу од 3 одсто. При чему су, на пример, прогнозе за Бразил и Русију биле побољшане. Проблем је огроман и делимично повезан са санкцијама и дизањем у ваздух Северног тока што је довело до губитка јефтиних енергената из Русије, а ми сада од САД купујемо скупу нафту и гас, као и многе друге ствари. Сједињене Државе и саме пребацују код себе немачку индустрију која тренутно, да тако кажемо, има и своје проблеме.
Након што је Русија послала своју армију у Украјину, немачка влада је преузела обавезу да преломи ситуацију и практички поруши све мостове. Чак и ако то ни на који начин неће утицати на исход рата. Немачка влада у конкретно датој одлуци биће доследна и следиће свој курс до краја. Та влада је врло, врло проамеричка.
Олаф Шолц пажљиво слуша Џоа Бајдена
TВ: Многи су већ осетили да им се та одлука одражава на новчанике. А колико је велика штета за немачку привреду у целини? Да ли су Немци спремни да трпе такве одлуке које плаћају њиховим новцем?
АХ: Људи су ве0ма незадовољни. И, стрпљења је све мање. Међутим, рекао бих да крај још увек није близу. Недавно смо добили нове цене за услуге грејања и испоставило се да су много веће него што сам очекивао пре годину и по дана. Прошле јесени велики новац је био потрошен да се смање социјалне последице кризе. Међутим, сада те подршке више нема. Предлог државног буџета који је у овом моменту на столу – то је заиста нешто. Подразумева смањења у социјалној сфери и одустајање од пројеката који су нам раније били обећани, тј. све се масовно смањује, док у исто време расходи на обнову наоружања незадрживо расту. Поврх свга, Кристијан Линднер обећава да ће издвајати за потребе уракјинске армије из буџета Немачке по 5 милијарди годишење. Зато мислим да се у наредне две године морамо спремати за уистину немирна времена.
TВ: Многи су приметили да подршка најнезаштићенијима у социјалној сфери слаби, а да одбрамбени буџет расте и да ће и убудуће расти. Ми данас имамо много неуралгичних тачака. То су не само Украјина већ и Либија, Мали, Косово, Либан, а сад и Нигер. Да ли се грађани Немачке морају спремати за рат?
АХ: Шта значе припреме за рат? Примећујемо да буџет клизи према расходима на наоружање на рачун других сфера. Што се више будемо увлачили у ситуацију која личи на рат – то ће више бити притисака на унутрашњу политику и социјалну сферу, али и на слободу мишљења. Постоје такође последице озбиљног притиска на људе с циљем да се натерају да промене став о рату у Украјини. Узгред, то је горући проблем који Немци такође осећају. Ако имате став који се разликује од става немачке владе, брзо ће вам накачити етикету Путиновог трола или присталице теорије завере. То је, наравно, друштвена неман која, да тако кажем, покреће на рат.
TВ: Олафа Шолца све чешће оптужују за одуговлачење и тврде да је неодлучан. Он је, истина дуго, одлагао испоруке наоружања Украјини, али их је затим подржао. Да ли иза тога стоји нека стратегија? Да ли је то заиста покушај да се обнове партнерски односи са Русијом након окончања конфликта?
АХ: У Социјалдемократској партији Немачке, коју представља Олаф Шолц, и даље се чувају одређене традиције које сежу до политике Вили Бранта. Те традиције се држи шеф посланичке групе СДП Ролф Муцених. Међутим, расте притисак да се повећају испоруке тенкова, ракета и другог наоружања. Пре годину дана то је било просто незамисливо. Зато мислим да ће се Олаф Шолц морати да се врати уважавању партијских традиција, иако ће у одрђеном моменту можда да их пренебрегне.
TВ: Алтернатива за Немачку постаје све популарнија. Да ли је растућа јавна подршка повезана са чињеницом да AfD Русију и Кину доживљава као партнере? Да ли масе својом невербалном јавном подршком одустају од униполарног света ,са жељом да прихвате мултиполарни свет?
АХ: То није једино објашњење, али оно игра одређену улогу. Треба се сложити да се ставови AfD заиста у неким моментима, у контексту лудачке политике коју водимо, доживљавају као глас разума. У AfD су разумели да је нераскидива лојалност трансатлантском савезнику, у овом рату, заиста довела до тога да ЕУ много зависи од САД. Одатле и проистиче укорењена подела у западном блоку и земљама НАТО на своје и туђе. «Своји» то смо ми, добри момци, демократе и либералне демократе, а остатак света је џунгла, како је то дефинисао Борељ. То је уједно и протест против политике унипоарности коју предводи немачка влада и протест против одустајања владе Намачке да призна кретање према мултиполарности и да се позиционира на такав начин.
TВ: Почетком јула је немчака царина почела да конфискује руске аубомобиле, односно – амутомобиле са руским таблицама, позивајући се на забрану увоза робе из Русије у ЕУ. Може ли се ово сматрати испољавањем русофобије? Или је то једноставно на граници лудила у које смо упали?
АХ: Русофобија и јесте лудило. Рекао бих да су овде увели много бирократских препрека које сметају да се бавимо најелемантарнијим стварима које чак немају никаве веза са политиком. Јер, чак је и најелементарније људске контакте веома тешко одржавати. То је заиста проблем. Зато ми дозволите да изнесем последњи пример који ме је заиста шокирао.
Пре неколико недеља је чешки председник Петер Павел преко свог твитер-налога позвао да се уведу мере према рускофонском становништву у ЕУ, сличне онима које су Американци уводили према својим Јапанцима за време Другог светског рата. Сви занамо да су у то време у САД Јапанце, без обзира на њихове ставе, слали у концентрационе логоре. То нису били логори за ликвидацију, али су их тамо ипак држали много године, све до краја рата. Касније су и саме Сједињене Државе признале да је то тамна страница њихове историје. Међутим, видимо да такве идеје постоје и дан данас. Зато морамо бити посебно опрезни да не постанемо друштво које примењује етничку казнену праксу против оних који су руског порекла.
Додај коментар