Кнежевић: Бојим се да ће Ђукановићев режим у недељу ухапсити Амфилохија – наставља се државни терор

• У Будви је режим посегнуо за силом репресивног апарата, доказујући да је Ђукановић потпуно сишао с ума и да, попут других одлазећих диктатора, не бира средства
• Ово што се дешава у Црној Гори је – догађање народа. Ово је један библијски покрет, јер ове литије, незабележене у 20. и 21. веку, на улицама црногорских градова најбоље сведоче да је народ спреман да – у складу са заклетвом са Тројчинданског сабора из јуна 2019. године – и животима брани наше светиње
• Уверен сам да ће грађани знати да на миран ненасилан начин искажу отпор свему ово што се дешава у Црној Гори и да ћемо на првој наредној литији, сад у недељу, имати десетине и десетине хиљада грађана на црногорским улицама. Наставићемо да бранимо оно што сматрамо својим духовним и историјским наслеђем
• Немамо намеру да преиспитујемо црногорску независност. Али, итекако не желимо да се Црна Гора гради на антисрпском наративу. Јер, од 2006. године је кренуо обрачун са српским народом у Црној Гори, склањањем српског језика из службене употребе иако је то већински језик, асимилацијом српског народа на попису, асимилацијом српског народа у државној управи – а сада, ево, и обрачуном са СПЦ и обрачуном са српским лидерима у Црној Гори

ОВО што се данас десило у Будви је наставак државног терора који је своју кулминацију добио након доношења антиправославног закона о слободи вероисповести, када је ухапшен посланички клуб ДФ без скидања имунитета, затим су хапшени верници, а онда су за дан Св. Василија Острошког били ухапшени владика Јоаникије и седморица свештеника да бисмо пре неколико дана имали ново хапшење свештеника.

– Данас се све заокружило актом државног терора, где је корумпирана већина у општини Будва уз асистенцију специјалних антитерористичких јединица и инспектора у цивилу насилно преузела власт у тој општини, ухапсивши и градоначелника Будве и председника скупштине и менаџера општине и локалне функционере. Продемонстрирали су силу репресивног апарата, доказујући да је Ђукановић потпуно сишао с ума и да попут одлазећих диктатора, не бира средства да би остао на власти.

* Какав развој догађаја очекујете после „Будве“, какав ће бити народни одговор?  

– Уверен сам да ће грађани знати да на миран ненасилан начин искажу свој отпор на све ово што се дешава у Црној Гори и да ћемо на првој наредној литији, сад у недељу, имати десетине и десетине хиљада грађана на црногорским улицама. Наставићемо да бранимо оно што сматрамо својим духовним и историјским наслеђем.

* Литије и народна енергија која се у њима показује – да ли су нека врста ветра у једра опозицији у њеном деловању? Литије су отвориле простор за обједињавање, да и људи из Милових редова приђу народу...

– Ово што се дешава у Црној Гори није никакав политички догађај, нити икаква конструкција или жеља било које опозиционе странке или било којег опозиционог лидера. Ово је – догађање народа. Ово је један библијски покрет, јер ове литије, незабележене у 20. и 21. веку, на улицама црногорских градова најбоље сведоче да је народ спреман да – у складу са заклетвом са Тројчинданског сабора из јуна 2019. године – и животима брани наше светиње!

Нама је драго што смо као политичари и представници политичких странака део тог масовног покрета народа. То је оно што Ђукановић никако не може да контролише. Кроз и овај данашњи дан и хапшење челних људи општине Будва покушава да угуши овај отпор који је рођен 27. децембра 2019. Ја не искључујем могућност, а то је и сам јуче најавио иако то није његова уставна надлежност, да ће у недељу бити ухапшен и митрополит Амфилохије, пошто је митрополит саопштио да ће од сада он пријављивати и молебане и литије.

* У каквој клими ће се одиграти нова изборна кампања и нови избори? Какву промену у бирачком телу су направиле литије, али и Ковид-19 – с обзиром на то да је Ђукановићева власт ослоњена на НАТО, али НАТО није подржао Мила у кризној ситуацији ничим осим понудом да превезе помоћ ако је неко други укаже…

– Пандемија корона вируса је сасвим била добро дошла властодршцима у Црној Гори, јер је Ђукановић одмах – проглашавајући пандемију, а не уводећи ванредно стање – забранио јавна окупљања и зауставио литије на тај начин. Користећи вануставне и ванзаконите мере, кренуо је у изборну кампању заједно са људима који се налазе у националном координационом телу, а доминантно су из председништва ДПС и осталих мањих чланица владајуће коалиције и обрачунавају се са грађанима тако што су у месец и по дана пандемије ухапсили и процесуирали преко 1800 грађана Црне Горе – што нису радили ни Италијани и Немци у периоду од 1941. до 1945. године.

Затим је пре свих, не поштујући никакве медицинске стандарде, прогласио Црну Гору за фри-корона дестинацију, истовремено означавајући Србију као нестабилно епидемиолошко жариште у региону. Не дозвољавајући грађанима Србије да уђу у Црну Гору, истовремено није дозволио ни грађанима Црне Горе да из Србије уђу у Црну Гору без одласка у карантин и проласка кроз један институционално-бирократски пакао Националног координационог тела.

Проглашавајући Црну Гору за фри-корона дестинацију довео нас је у парадокс: Национално координационо тело и Влада су објавили списак држава у које држављани Црне Горе могу ићи; на том списку су биле и Хрватска и Немачка; након пар дана су и Хрватска и Немачка прогласиле списак држава у које не треба ићи, а на списку се нашла – Црна Гора.

То најбоље говори о политикантском и лицемерном покушају да се Србија и српски народ означе као сумњиви – и са медицинског аспекта, не само у Србији него и у Црној Гори.

Избори ће се одиграти у земљи која се налази у ВД стању. У ВД стању нам је правосуђе. Имамо нелегитимни Судски савет, немамо изабраног државног тужиоца, немамо изгласан Изборни закон, немамо још низ изгласаних закона који третирају изборну проблематику. Сасвим је јасно да ће Ђукановић на таласу нових злоупотреба и коришћења репресивног апарата да намакне парламентарну већину, као што је то урадио инсценирајући државни удар у октобру 2016. године.

На опозицији је велика одговорност да нађе неки заједнички именитељ деловања и да у наредном  периоду осмислимо стратегију како бисмо зауставили Ђукановића у новој крађи избора.

* Да ли ће опозиција наћи тај најмањи заједнички именитељ? 

То је наша обавеза и то грађани од нас очекују. Ми би требало да будемо део једног општенародног покрета који би требало да демократским средствима ослободи Црну Гору.

* Шта је потребно за ресуверенизацију Црне Горе, па и Балкана?

Црна Гора је назависна држава. Без обзира на то што имамо доказе да је на референдуму 2006. било низ неправилности и да је покраден (и дан данас испливавају докази) ми немамо намеру да преиспитујемо црногорску независност. Али, итекако не желимо да се Црна Гора гради на антисрпском наративу. Јер, од 2006. године је кренуо обрачун са српским народом у Црној Гори, склањањем српског језика из службене употребе иако је то већински језик, асимилацијом српског народа на попису, асимилацијом српског народа у државној управи – а сада, ево, и обрачуном са СПЦ и обрачуном са српским лидерима у Црној Гори.

– Ако неко  мисли да ће независност Црне Горе и њена државност бити дуговечни на обрачуну са српским народом који је стварао ову државу, онда је у великом проблему. Ђукановић покушава да кроз тај модел тражења још једног спољног непријатеља- за то је овај пут одредио СПЦ и Србију, а прошлих избора је то била Русија. Тако скреће тему са економских проблема и економске пандемије која нас је задесила.

Ресуверенизација Црне Горе се може обезбедити једино победом опозиције и стварањем демократског оквира у коме ћемо сви имати једнака права и обавезе.

Диана Милошевић