- Алек ЈЕРБЕРИ: Савремени британски народ брани се пре свега од унутрашњих непријатеља – корумпираних и покварених политичара из старих партија који покушавају да сачувају своја богатства и власт по сваку цену и то тако што уништавају властити народ
- Мејнстрим медији Јерберија представљају као Хитлеровог следбеника и националисту, а он наглашава: Да, ја сам британски националиста. А национализам тумачим као одбрану сопственог народа и равнодушност у односу на друге, тј. никог не подржавам и нико ми није важан – интереси националисте су само његов народ и ту почињу и завршавају његови интереси
- «Британски национализам је у ужасном стању у поређењу са континенталном Европом. Он пати од вишегодишњег одсуства оријентира, непостојања руковођења, неспособности да се одрекне несрећних идеја и концепција као и да изврши ребрендинг и све то претвори у нешто ново. Зато планирам – наглашава Јербери – да формирам политичку партију која ће такође бити национална по својој суштини»
Извор: Факти
У КОНТЕКСТУ нарастајуће миграционе кризе у Великој Британији све су видљивије личности које постају представници националних политичких и друштвених покрета. Tи људи с поносом тврде да су националисти и патриоте који устају у заштиту обичне радничке класе коју нападају они који преко Ла Манша на разне начине долазе у Британију.
Најпознатији међу њима је лидер патриотског покрета Алек Јербери (Alek Yerbury).
Овај политичар кренуо је у јавне наступе 2021. године, углавном на разним митинзима, вођен љутом мржњом према системским политичарима јер миграцију доживљава као «симптом либералне завере».
Тренутно је веома активан на митинзима и протестима у Линконширу где се противи насељавању миграната у Скемптон (RAF Scampton), бившу базу Краљевске ратне авијације. Тамо влада ВБ планира да размести око 2.000 миграната.
* Када сте почели јавну политичку делатност? Каква је то организација National Support Detachment и шта су њени циљеви?
Након што сам се у лето 2021. године демобилисао из британске армије, одлучио сам да се бавим политиком. Почетком 2023. године формирао сам National Support Detachment као организацију која која ће временом подржавати друге политичке организације које се налазе у процесу оснивања. Циљ NSD биће обезбеђивање кадровдке базе из које ће бити могуће стварати активисте и уличне агитаторе.
* Медији Вас представљају као Хитлеровог следбеника и националисту (читај: нацисту или фашисту) и све због Вашег стила и имиџа. Да ли сте националиста? Како ви тумачите појам национализма у контексту актуелних догађаја?
Да, ја сам британски националиста. А национализам тумачим као одбрану сопственог народа и равнодушност у односу на друге, тј. никог не подржавам и нико ми није важан – интереси националисте су само његов народ и ту почињу и завршавају његови интереси.
Савремени британски народ брани се пре свега од унутрашњих непријатеља – корумпираних и покварених политичара из старих партија који покушавају да сачувају своја богатства и власт по сваку цену и то тако што уништавају властити народ. Проблеми са којима се данас суочава већина људи у Великој Британији су економски проблеми, масовне миграције, губитак социјалног јединства, одсуство перспективе за омладину, што су само симптоми, а проблем је у егоизму и похлепи политичара који су у систему.
* Реците нам нешто више о мигрантској кризи у Великој Британији. Из којих држава долазе мигранти у Велику Британију? И да ли нам можете рећи нешто више о сукобима везаним за мигрантску кризу?
Што се тиче нелегалне миграције, на основу владине статистике (за 2023. г) види се да су и Албанија и Авганистан земље одакле нам долазе мигранти. А генерално их је највише из држава као што су Индија, Пољска и Пакистан.
Суштина кризе је у броју придошлих људи у земљу који су етнички туђинци. Први пут је овај проблем дефинисао велики део елекората у време Националног фронта седамдесетих година прошлог века и отад је био проблем за сваку владу. Проблем је ескалирао после 1997. године, када се више пажње посвећивало мултикултурализму, а не насилном асимиловању имиграната.
Физички сукоби на индивидуалном плану нису се разликовали од сукоба који су постојали међу старим Британцима, мислим на улични криминал, сексуално насиље и сл. Ипак, овде можемо издвојити два велика проблема. Прво, то су социјални и етнички конфликти, било да се одигравају међу бандама или обичним људима, а настају тамо где у већем броју живе расно/етнички различити људи. Друго, постоје међународне криминалне групе које лакше функционишу без пограничне контроле.
Конфликти на етником принципу постоје чак и међу мигрантима. Евидентирани су случајеви када се у хотелима за смештај миграната иза затворених врата дешавало насиље.
Питање везано за украјинске избеглице мање је присутно. Опште је мишљење да је тако јер су већина њих праве избеглице, а не економски мигранти. Они имају намеру да се у највећем броју случајева врате у своју Отаџбину чим прође ова криза.
Основне тачке конфликта географски можемо наћи у непосредној близини места где се налазе мигрантски хотели, центри за давање азила и сл., али и у етнички мешаним заједницама у основи приградским.
* Да ли постоји дисбаланс међу регионима и какве су социјалне групе најподложније мигрантској кризи? И шта се дешава у тим деловима државе? Које проблеме има локално становништво?
У огромном броју од кризе пате представници радничке класе у великим градовима. То се објашњава релативно јефтином ценом станова, а значи да управо тамо чешће прелазе да станују придошли мигранти. Почев од 1970. године, управо су ти делови највише пострадали од деморафских промена и мултикултурализма. У Великој Британији два града – Лондон и Бирмингем – највише су пострадали, тамо домицилно становништво сада чини мањину, а неки делови градова етнички су готово туђи.
То стимулише појаву познату као «бело бекство», када се Британци брзо селе из делова градова који су диверсификовани и претворени у етнички туђе енклаве.
Проблеми изазвани таквом миграцијом и демографским померањима су следећи:
– Повећани притисак на државне службе
– Смањење кохезије и поверења у друштво
– Додатни проблеми у запошљавању
– Пораст криминала (ако погледате статистику криминала у Лондону, види се да је пропорционално највише кривичних дела извршио део популације која није домицилна).
* Где одржавате протесте у престоници или у другим деловима државе?
Без обзира што протести против миграционе политике постоје већ неколико деценија, почетком ове године ситација се убрзала. Умногоме је то везано за масовни пораст илегалне миграције која иде преко Ла Манша и давања дозвола да се на државни рачун користе хотели за смештај апликаната за политички азил.
Највише протеста организовали смо досад на локалном нивоу, у местима која су непосредно погођена мигрантском кризом (у таквим селима, приградским насељима и градовима). Све добија форму јавног протеста против владе јер она ствара услове да у конкретном региону буде таква ситуација. По правилу, у центру захтева је неслагање са локалним одлукама, иако све чешће у њима преовладава широк контекст – имиграциони проблеми и погранична контрола.
Највећи отпор било ком супротстављању имиграционој политици пружају леве групације и синдикати. Разлог лежи у чињеници што те групе своје деловање темеље на овим проблемима, посебно проблему радничке класе и тиме оправдавају сопствено постојање. Другим речима, то су обични аферисти који активно желе овековечити проблеме да би након тога уновчавали њихово решавање. Неке присталице тих организација идејно су привржени тим идејама, међутим, организатори и они који контролишу утицај у највећем броју случајева углавном имају финансијски мотив.
Кампања у RAF Scampton траје од априла. Она инкорпорира како протестне активности тако и политичко учешће. Циљ је да се издејствује укидање плана да се RAF Scampton претвори у избеглички центар, али и да се проблем не прелива на остале градове. Веома је важно да покушамо да решимо овај проблем тако што нећемо га пренети у други град, село или насеље.
* Какви су даљи планови британског националног покрета?
Британски национализам је у ужасном стању у поређењу са континенталном Европом. Он пати од вишегодишњег одсуства оријентира, непостојања руковођења, неспособности да се одрекне несрећних идеја и концепција као и да изврши ребрендинг и све то претвори у нешто ново.
Успешан националистички покрет мора бити перспективан и далековид, а не реакционаран. Зато планирам да формирам политичку партију. Она такође мора бити принципијелно национална по својој суштини и да не тежи решавању питања само на локалном нивоу. Водећи принцип мораће да буде национална солидарност.
Разговарао: Том Џ. Велброк – новинар, блогер, уредник портала neulandrebellen.de
Додај коментар