Одабрано Свијет

Многи нису против да Немачка буде Четврти Рајх, али сви се боје да не постане нови Трећи Рајх

ОДБАЦУЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ОБАВЕЗЕ И МОРАЛНЕ ОКОВЕ НАМЕТНУТЕ НАКОН ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
  • Са статуса „вечно покајничке“ државе прелази на оно што је била до пре 75 година (од стварања Другог Рајха до пада Трећег). На статус једне од водећих војно-политичких сила у Европи. Тачније, oна хоће да то буде
  • Олаф ШОЛЦ у чланку написаном за амерички часопис Foreign Affairs: „Немци намеравају да постану гаранти европске безбедности – што наши савезници очекују од нас“
  • „Када је Путин наредио офанзиву, уништио је европску и међународну архитектуру света, за коју су биле потребне деценије“, написао је Шолц. И јасно ставио до знања да ће Немачка предводити Европу у војно-политичком обрачуну са том претњом
  • Неки у ЕУ ово и призивају, а Шолц као добар немачки канцелар, овако одговара на тај захтев европских оваца да им вук дође у стадо: „Кључна улога Немачке у овом тренутку је да постане један од главних `произвођача` безбедности у Европи улагањем у наше оружане снаге, јачањем европске одбрамбене индустрије и нашег војног присуства на источном крилу НАТО, а и обуком и опремањем украјинских оружаних снага“

Извор: Факти

Аутор: Геворг МИРЗАЈАН

НЕМАЧКА одбацује последње моралне окове и обавезе наметнуте после Другог светског рата.

Са статуса „вечно покајничке“ државе прелази на оно што је била до пре 75 година (од стварања Другог Рајха до пада Трећег). На статус једне од водећих војно-политичких сила у Европи. Тачније, oна хоће да то буде.

Ову намеру је немачки канцелар Олаф Шолц јасно формулисао и аргументовао у свом недавном чланку објављеном на страницама ауторитативног америчког часописа Foreign Affairs.

Обично су слични чланци западних лидера пуни идеолошке магле и наглашавања „ми смо за све добро, а против свега лошег“. Међутим, Шолцов текст је изузетак – прилично је директан и искрен.

Канцелар почиње речима да је Немачка у свету у коме се дешава Zeitenwende (тј. епохални преокрет) јер се „различите земље и модели власти боре за моћ и утицај“. Објавио је да је Немачка најважнији бастион поретка и међународног права.

„Немци намеравају да постану гаранти европске безбедности – што наши савезници очекују од нас“, написао је Шолц. Да буду градитељи мостова (односно они који траже и проналазе компромисе и окупљају учеснике) унутар Европске уније и да се залажу за мултилатерална решења глобалних проблема“.

Шолц у америчком часопису закључује да је „то једина начин за Немачку да успешно превазилази геополитичке разломе нашег времена“.

У тексту постоји и део посвећен „страшној претњи“ која долази из Русије.

„Када је Путин наредио офанзиву, уништио је европску и међународну архитектуру света, за коју су биле потребне деценије“, пише Шолц. И јасно ставља до знања да ће Немачка предводити Европу у војно-политичком обрачуну са том претњом.

Овде је хер Шолц директни наследник Ангеле Меркел.

Олаф Шолц

Подсетимо, она је 2014. године измислила, како је мислила, одличан начин да драматично повећа политички утицај Немачке у Европи на рачун Русије – једноставно је одлучила да предводи антируски табор.

И, ако су се Европљани пре тога на сваки могући начин плашили пораста политичке моћи Берлина (имајући у виду до чега је та моћ довела у 20. веку), после почетка руско-украјинског сукоба су захтевали да Немачка „игра своју улогу“ у обуздавању Русије.

Тада се радило о политичкој улози – о лидерству. А сада, након почетка почетка специјалне операције, захтеви су већ везани за војно-политичку улогу.

Шолц, као добар немачки канцелар, одговара на овај захтев европских оваца да им вук дође у стадо.

„Кључна улога Немачке у овом тренутку је да постане један од главних `произвођача` безбедности у Европи улагањем у наше оружане снаге, јачањем европске одбрамбене индустрије и нашег војног присуства на источном крилу НАТО, а и обуком и опремањем украјинских оружаних снага“, указао је Шолц.

У суштини, Немачка се већ договорила са Варшавом о размештању немачких ПВО система Патриот на пољској територији. Могуће је да ће се у блиској будућности појавити и бригаде Бундесвера.

Штавише, Немачка преко поигравања ратом намерава да ојача своју лидерску позицију у Европској унији. Не само преко увлачења Западног Балкана (земља у сфери утицаја Немачке).

Берлин се залаже и за промену одлучивања – за прелазак са консензуса на принцип већине. Односно: за укидање права Пољске, Мађарске или било које друге земље да блокира одлуке унутар Европске уније.

Шолц тај принцип назива „себичним“ и уверава да без његовог укидања Европска унија неће имати никакав субјективитет.

„Како се ЕУ шири и постаје геополитички играч, брзо доношење одлука биће кључ успеха“, додао је. Наравно, без признања да је управо право вета које је искористила Мађарска спасло Европску унију од усвајања самоубилачких гасних санкција Русији.

Најзад, Шолц покушава да укаже да планови Немачке ни на који начин не противрече интересима господара Европе – односно Сједињених Држава.

„Трансатлантско партнерство је било и остаје од виталног значаја за парирање изазовима… Али, уравнотежено и одрживо трансатлантско партнерство такође захтева да Немачка и Европа играју активну улогу“, наглашава канцеларка.

Тако Шолц решава два проблема. Прво, позиционира Немачку као помоћника Америке, а не као бунтовника против америчке доминације у Старом свету. Друго, неутралише страхове неких држава да ће истискивање САД из ЕУ, са заменом Америке Немачком, довести до елиминације једине противтеже немачкој моћи (за Француску нема наде, а Британија је напустила ЕУ и остала сама).

Шолц је потпуно свестан да је слабљење позиција САД у Европи неизбежан процес. Да га не треба форсирати јер иде сам од себе, а повезан је пре свега са унутрашњим политичким процесима у Америци.

Раст изолационизма, сукоби унутар партијских елита, умор осиромашеног америчког становништва од терета скупе међународне надградње, итд. Зато: зашто не подменути раме Американцима да Вашингтон благослови немачко лидерство у Европи, па да касније сами спадну са тог рамена?

Главно је питање: шта ће бити након што Американци спадну са тог рамена. Немачке амбиције су велике – али, да ли ће Берлин успети да их оствари?

Очигледно не. Постоји много разлога за то.

Један од њих је квалитет немачке елите. Као и њихове колеге у кабинетима других земаља ЕУ, Немци су заборавили како да сами владају својом земљом.

Попут 40-годишњака који живе код родитеља, и Немци су навикла да САД њима управљају, да решавају све проблеме, да преузимају главне бриге војне заштите и разраде позиција.

Други разлог је стање немачке привреде.

Претпостављало се да је економија главна конкурентска предност Немачке у борби за војно и политичко вођство – међутим, немачке власти су учиниле све да ту предност неутралишу. Конкретно, одустале су од јефтиних руских изворе енергије, због чега су неке немачке компаније или банкротирале или су се преселиле у друге земље (посебно у САД).

Али, главни разлог за скептицизам су унутрашњи политички процеси у Немачкој.

Одбијање садашњих елита да се држе националних интереса, економска криза, тоталне медијске лажи (на пример, покушаји да се Путин окриви за погоршање квалитета живота Немаца) – доводе до повећања популарности крајње деснице и екстремних десничарских снага.

Конкретно, од лета је рејтинг Алтернативе за Немачку порастао скоро један и по пут. А власт на то одговара не променом политике, већ „ловом на вештице“ – хапшењем припадника старе радикалне групе „Грађани Рајха“, у коју је убачено мноштво агената тајних служби. Све је зачињено сосом наводног покушаја државног удара.

Тако Берлин покушава да сломи десничарске покрете, али ће тако добити још већу радикализацију деснице, трансформацију дела десничара у праве неонацисте.

У међувремену, суседи Немачке савршено виде све ове процесе – и читају их. Можда не би били против стварања Четвртог Рајха, али апсолутно нису задовољни перспективом реинкарнације Трећег Рајха.

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар