- Никол ПАШИЊАН, кога су Американци преко обојене револуције довели на чело Јерменије, признао да је рат могао бити избегнут да су Јереван и Степанакерт пристали да Азербејџану препусте тампон-појас око Карабаха
- Главна уредница руске глобалне телевизије RT Маргарита СИМОЊАН поручила сународницима: „Сваки Јерменин који сада критикује Русију требало би да сам себи одсече прљави језик. Грађани Јерменије за судбину Карабаха могу само себе да криве. А и за довођење на власт националног издајника који је, посвађавши се са јединим историјским браниоцем јерменског народа, створио предуслове за овај рат и пораз. Где су му сада његов Сорош, Стејт департман, Пентагон, Макрон и остали? Сви они не могу ни на карти света вас пронађу!“
- Геворг МИРЗАЈАН: За све је крив званични Јереван. Азербејџан је по првобитном плану требало да поврати седам региона око Карабаха (осим малог Лачинског коридора), а да руске мировне трупе буду распоређене на територији Карабаха. Предлог је био и да се преко територије Јерменије изгради коридор између Азербејџана и његове еклаве Нахичеван. Резултат би био: Баку враћа значајне територије, а Јермени добијају фактичку независност Карабаха. А сада Баку има шансу не само да задржи Шуши и део југа Карабаха, већ и целу његову територију“
ЈЕРМЕНИЈА је изгубила други рат за Карабах, а могуће је да ће јој тај пораз помоћи да се ослободи последица обојене револуције преко које су јој Американци наметнули Никола Пашињана и његов режим.
Немири у Јеревану још трају и нејасно је како ће се завршити. И по Пашињана персонално и по курс који је земљу довео до пораза, а Јермене довео да ивице нових политичких обрачуна на улици.
Свестан да може доћи у ситуацију да спас тражи у вољеној америчкој амбасади, или у бекству из земље, Пашињан је изјавио да је јерменска војска инсистирала на потписивању споразума о окончању рата у Карабаху, пошто је њен „ресурс био исцрпљен“ па је имала проблеме са мобилизацијом за наставак рата.
Пашињан је додатно нагласио:
„Војска је рекла да морамо да станемо. Војска није била спремна за вођење непријатељстава. Војни ресурс није био у свему ефикасан. Они који су се борили на првим линијама фронта нису имали замену. На линији фронта било је људи који нису смењени месец и по 30 узастопних дана“.
Зато су, додао је, руководства Јерменије и Карабаха одлучила да окончају рат јер би, у супротном, последице биле много теже.
Пашињан је признао да је рат за Карабах могао да буде избегнут да су Јереван и Степанакерт пристали да Азербејџану препусте пет регија око Карабаха које су чиниле тампон-појас око те самопроглашене државе.
Политички аналитичар из Јеревана Александар Искандарјан оценио је да Пашињан има среће што протестни покрет још није довољно организован, али да се врење и турбуленције неће зауставити.
Искандерјан, који је директор Кавкаског института, посебно указује:
„Улазак руских мировњака у зону сукоба даће гаранције за спровођење споразума. Азербејџан је изгубио велики део војске, а њено напредовање последњих дана било успорено.
Главна уредница руске глобалне телевизије RT Маргарита Симоњан оштро је критиковала сународнике који за све што се догодило са Карабахом нападају Русију:
„Сваки Јерменин који сада критикује Русију требало би да сам себи одсече прљави језик. Грађани Јерменије за судбину Карабаха могу само себе да критикују. А и за довођење на власт националног издајника који је, посвађавши се са јединим историјским браниоцем јерменског народа, створио предуслове за овај рат и пораз. Где су му сада његов Сорош, Стејт департман, Пентагон, Макрон и остали? Сви они не могу ни на карти света вас пронађу!“
Још је нагласила: „Сваки Јермен требало би да разуме главно: да није Русије – читав Карабах је могао да буде изгубљен већ следеће недеље!“
Један од најпознатијих московских Јермена – доцент на Финансијском факултету Геворг Мирзајан – само на речима није оштар колико и Симоњан:
„Ово што се догодило је готово потпуна капитулација Јеревана. За њу је искључиви кривац сама Јерменија. Будимо отворени, о могућем „великом дилу“ између Бакуа и Јеревана уз посредовање Москве и Анкаре говоркало се последњих дана. Документ је заправо био у фази одобрења и генерално је био од велике користи за Јереван. Ово што је на крају представљено јавности разликује се од првобитног плана у неколико важних тачака.
– Азербејџан је требало да поврати свих седам региона око Карабаха (осим малог Лачинског коридора), а да руске мировне трупе буду распоређене на територији Карабаха. Предлог је био и да се преко територије Јерменије изгради коридор између Азербејџана и његове еклаве Нахичеван. Резултат би био: Баку враћа значајне територије, а Јермени добијају фактичку независност Карабаха“.
Сада Баку, наглашава Мирзајан, има шансу не само да задржи Шуши и део југа Карабаха, већ и целу његову територију, јер ће мандат руских мировних снага ограничен на пет година, а требало је да буде сталан.
Мирзајан је додатно објаснио:
„Баку је добио прилику да у Шуши доведе и „турске мировњаке“, а и да их постави дуж Лачинског коридора који спаја Карабах и Јерменије.
Најнепријатније за јерменску страну је, међутим, то што је имала прилику да спречи потписивање овог споразума. Пашињан је могао и да пошаљњ јединице јерменске армије у Карабах и да најмоћнијим њеним оружјима удари по азербејџанској инфраструктури. Међутим, Пашињан то није учинио. А урадио је много других ствари, које су осигурале победу Азербејџана. Пашињан је закомпликовао односе са Москвом и цео досадашњи мандат користио за бављење голим популизмом уместо да јача одбрану Карабаха. Сада још – уместо да поднесе оставку – прети кажњавањем свих који су против њега устали и извођењем на митинге својих присталица. Он чак може почети да Русију оптужује за пораз“.
Додај коментар