Алексеј Наваљни
- Режиму Џоа Бајдена се саветује да – готово са земљама које се не могу војно рушити, а нису по вољи САД – закључивање свих уговора и послова – ослобађањем дисидената. А онда да они у својим земљама, наравно, освајају власт и постају вазали Америке
- Ова доктрина је добра по својој искрености. Али, у чему се она разликује од необјављене спољнополитичке доктрине које се држала власт Доналда Трампа? Власт која је од Кине правила демонизовану комунистичку диктатуру…
- Није прошло. ЕУ и Кина су 30. децембра, након дугих преговора, потписале споразум о будућим инвестицијама. А управо је објављено да је трговина између ЕУ и Кине у тешкој 2020. години премашила 620 милијарди долара (раст од 4,7%), што је Кину учинило првим трговинским партнером Европске уније!
- Да ли се оно што је било под Трампом претерано разликује од „ослањања на дисиденте“? Генерално гледано: не! Обе доктрине су – доктрине лажи и мржње усмерене на уништавање друштава и држава које нису по вољи САД
Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ
АМЕРИЦИ је потребна нова доктрина спољне политике, а неки је већ предлажу.
Не много познати колумниста The New York Times Брет Стевенс предложио је државном секретару Ентони Блинкену да дисиденте у другим земљама учини окосницом целе америчке спољне политике. Нарочито против режима који су сувише моћни да би били срушени војним средствима.
Наивно је чекати – уверен је Стивенс – да „реформатори“ донесу просперитет таквим земљама и тако их направе истинским проамеричким демократијама.
А ако је тако, онда се сви споразуми са свим Русијама, Кинама, Иранима и другима морају постизати под једним условом – да ослободе своје дисиденте. Да, чак и ако су сами споразуми корисни Америци.
Одмах следи листа дисидената из различитих земаља која почиње, наравно, са Алексејем Наваљним.
За списком следи оно што је код Стивенса је најбоље: одговор на питање – шта ће Америци таква доктрина.
Јер, његов одговор је: ако то обезбедимо, дисиденти ће доћи на власт у својим земљама, свргавајући све режиме који су несимпатични Америци. Тако ће циљ бити постигнут.
Ова доктрина је добра по својој искрености. Али, у чему се она разликује од необјављене спољнополитичке доктрине које се држала власт Доналда Трампа.
Трамп можда и јесу одстранили од Твитера и Фејсбука, али Мајкла Помпеа нису. Он је последњих дана у Стејт департману написао 30 твитова само о Кини!
То је право мало политичко завештање у којем се наглашава да су Кинези злонамерно „пустили вирус у свет“, објашњава да се лоше понашају и Јужном Кинеском мору.
Али, вратимо се покушају тоталне демонизације огромне нације.
Под Трампом су републиканци покушали да створе слику тоталитарне комунистичке државе – угњетавача Кинеза и претње целом свету.
Дакле: зашто то не следити?
Последње дане Помпеа у Стејт департману обележило је ињегово отказивање путовања у Европу, а мрски Кинези набацују да Европљани напросто нису желели да виде Помпеа.
Трампова дипломатија највише је радила на томе да Европу удаљи од Кине: почев од напуштања кинеских 5Г технологија до општег смањења сарадње између ЕУ и Кине.
Није прошло. ЕУ и Кина су 30. децембра, након дугих преговора, потписале споразум о будућим инвестицијама.
А управо је објављено да је трговина између ЕУ и Кине у тешкој 2020. години премашила 620 милијарди долара (раст од 4,7% током године), што је Кину учинило првим трговинским партнером Европске уније!
Кина је 2020-те остварила 2,3 одсто економског раста. У епидемијом девастираном свету. А неко је хтео да уништи Кину …
Ово није тек неуспех Трампове спољне политике, већ – ужасан неуспех.
Што треба испитати да би се научиле лекције за будуће генерације.
Идеја Трампове администрације није била сасвим неразумна – америчке индустрије, које су отишле у Кину, морају вратити ако Сједињене Државе желе да преживе.
Тезу „Кинези су ужас и са њима се не може имати посла“ користила је америчка дипломатија у свим правцима, али је била намењена првенствено западним државама. Са поруком: никакви послови са диктатуром.
У Сједињеним Државама и другим западним земаљама – због утицаја Трампове владавине – већ формирала или почела да се формира идеологија модерног конзервативизма (патриотизам и примат националне културе и вредности, лични суверенитет итд.).
Насупрот безумној левичарској идеји разарања друштава.
Са Трампом или без њега, ова кристализација идеја даје Западу шансу за опстанак и заслужи поштовање других цивилизација.
Да ли се оно што је било под Трампом претерано разликује од „ослањања на дисиденте“?
Генерално гледано: не!
Обе доктрине су – доктрине лажи и мржње усмерене на уништавање друштава и држава које нису по вољи САД.
Додај коментар