- Бивши генерални секретар НАТО Џорџ РОБЕРТСОН – упитан колико озбиљно би Лондон требало да схвати „пријетњу од све ближих војно-индустријских веза (Србије) са Русијом“ – рекао да је треба схватити „веома, веома озбиљно“
- Једини он је имао образа да на почетку свједочења каже да може бити пристрасан зато што је покровитељ новоосноване лобистичке групе „Лабуристичких пријатеља Косова“, а сви учесници су били на страни Приштине
ВЕЛИКА Британија је донекле изгубила западни Балкан из вида у протеклим годинама, али би требало да појача притисак на Београд и предсједника Србије Александра Вучића, као и сарадњу са НВО и опозицијом у Српској, рекли су учесници засједања Одбора за спољне послове британског Парламента.
Бивши амбасадор Велике Британије у БиХ и на тзв. Косову Ијан Клиф и бивши генерални секретар НАТО Џорџ Робертсон истакли су да би требало појачати сарадњу са НВО и опозицијом у Републици Српској и међу Србима на КиМ, а поготово са потоњима због предстојећих избора на тзв. Косову.
Упркос наведеној теми, свједочење бившег генералног секретара НАТО-а (1999- 2003) Џорџа Робертсона, бившег амбасадора Велике Британије у БиХ и на тзв. Косову Ијана Клифа, и професора на Лондонском универзитетском колеџу Ендија Хоџаја, скоро у потпуности је било усредсређено на Србију и КиМ, али и незаобилазну тему „руског утицаја“.
Засједањем је предсједавала Алиша Кернс, чији су антисрпски ставови били очигледни у начину на који је постављала питања, а у оквиру којих би често позивала на оштрији однос према Србији и имплицирала умјешаност Београда у инцидент у Бањској.
Говорници су били сагласни да Велика Британија мора појачати своје присуство у региону, посебно по питању медија, преноси РТ Балкан.
Британски савјет и Би-Би-Си (су) двије агенције које посједује и контролише ова земља, и које имају огроман утицај, поготово у тим регионима, а сада можете појачати њихов учинак друштвеним мрежама“, оцијенили су они, сагласивши се да би британску медијску операцију у земљи требало појачати.
На питање колико озбиљно би Лондон требало да схвати „пријетњу од све ближих војно-индустријских веза (Србије) са Русијом“, Робертсон одговара да је треба схватити „веома, веома озбиљно“.
– Нисам сигуран да Русија тренутно има капацитета да учини много тога у оквиру те везе, али они јесу тамо и они су утицајни. Једна од слабости које имамо на Западу је што је наше оружје толико софистицирано да не смемо делити ту технологију, али и толико скупо да нико не може приуштити да је купи“, рекао је бивши генерални секретар НАТО-а.
Како каже, показати да је Велика Британија заинтересована за регион је посебно важно због „руског и кинеског утицаја“.
Чланови одбора, али и учесници који су сведочили, у више су наврата противријечили једни другима (али у појединим случајевима и себи) тврдећи да је Александар Вучић чврсто на страни Русије, односно да балансира између односа са Истоком и Западом зарад „својих интереса“.
Коментаришући непознати споразум који су наводно скоро потписали предсједници Вучић и Путин, Хоџај каже да Вучић њега користи како би „Западу запријетио (изјавом): „Баш нас брига, остаћемо при нашим најближим савезницима“.
Иако је Робертсон једини имао образа да на почетку сведочења каже да може бити пристрасан зато што је покровитељ новоосноване лобистичке групе „Лабуристичких пријатеља Косова“, очигледно је било да су сви учесници на страни Приштине.
Тако је Алиша Кернс у свом питању констатовала да у својим осудама Куртија као непоузданог партнера ЕУ и САД показују елемент „личног“.
– САД су увијек сумњале у Куртија, била је та идеја у периоду одмах послије (једностраног) проглашења независности да се Курти снажно залаже за унију с Албанијом због ствари које је тада говорио, да је он социјалиста који неће приватизацију – каже Клиф.
Он додаје да се промјена у Куртијевом „реализму“ види у одлуци Приштине да се коначно укњижи земљиште манастира Дечани на основу одлуке тзв. уставног суда „Косова“, донесене прије неколико година, те да би Курти тај уступак могао да искористи за тражење чланства у Савјету Европе.
Оно што Велика Британија може да учини по питању приступа ЕУ и САД Куртију јесте да „улијемо нашим партнерима повјерење (у Куртијеву владу) док на њу примјењујемо притисак по питањима попут ЗСО.“
(Спутњик)
Додај коментар