Вијести

И Република Српска претендује на архивску грађу Хашког трибунала

ОРИГИНАЛИ ЋЕ ОСТАТИ У ХОЛАНДИЈИ, А САРАЈЕВО И БАЊАЛУКА МОГУ РАЧУНАТИ НА ДИГИТАЛНЕ КОПИЈЕ

НАКОН 24 године рада иза Хашког трибунала, осим пресуда, остали су и милиони страница архивске грађе.

Ко има право на њу, коме ће припасти и за шта она треба и може да служи? Овим питањима бавили су се гости емисије „Укрштеница“.

Од половине 2016. Хашки трибунал организује низ јавних скупова и консултација са представницима земаља региона у вези са овим наслеђем.

Ниједна институција Републике Српске упркос интересовању Владе, на те скупове није позивана.

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина каже да оно што треба да се нагласи је да је БиХ државна заједница два ентитета.

„Не можемо да имамо неравномеран третман. Ако се један центар отвара у Сарајеву, исти такав треба да се отворио у Бањалуци, при томе постоји интересовање Владе Српске“, навео је Којић.

Мирсад Токача. директор Информационо-документационог центра БиХ рекао је да ни један папир неће доћи у БиХ, те да он већ 15-ак година на томе ради.

„Оно што ће доћи је дигитална копија те архиве. Лично мислим да ми у БиХ треба да направимо што више информационих центара јер је то драгоцена грађа за суочавање са прошлошћу“, оцењује Токача.

Адвокат и члан Тима одбране генерала Војске Српске Ратка Младића, Миодраг Стојановић, мисли да је то питање разрешено тако што ће оригинална архива остати у Холандији, а где ће она физички бити-  у тој згради или на неком другом месту, мање је битно.

„Кључно питање је како повезати ту архиву“, каже Стојановић.

http://www.kurir.rs/region/bosna-i-hercegovina/3007457/cija-je-haska-dokumentacija-i-republika-srpska-ima-pravo-na-nju-ali-tribunal-ne-nudi-ni-kopiju

 

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар