НАКОН 24 године рада иза Хашког трибунала, осим пресуда, остали су и милиони страница архивске грађе.
Ко има право на њу, коме ће припасти и за шта она треба и може да служи? Овим питањима бавили су се гости емисије „Укрштеница“.
Од половине 2016. Хашки трибунал организује низ јавних скупова и консултација са представницима земаља региона у вези са овим наслеђем.
Ниједна институција Републике Српске упркос интересовању Владе, на те скупове није позивана.
Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина каже да оно што треба да се нагласи је да је БиХ државна заједница два ентитета.
„Не можемо да имамо неравномеран третман. Ако се један центар отвара у Сарајеву, исти такав треба да се отворио у Бањалуци, при томе постоји интересовање Владе Српске“, навео је Којић.
Мирсад Токача. директор Информационо-документационог центра БиХ рекао је да ни један папир неће доћи у БиХ, те да он већ 15-ак година на томе ради.
„Оно што ће доћи је дигитална копија те архиве. Лично мислим да ми у БиХ треба да направимо што више информационих центара јер је то драгоцена грађа за суочавање са прошлошћу“, оцењује Токача.
Адвокат и члан Тима одбране генерала Војске Српске Ратка Младића, Миодраг Стојановић, мисли да је то питање разрешено тако што ће оригинална архива остати у Холандији, а где ће она физички бити- у тој згради или на неком другом месту, мање је битно.
„Кључно питање је како повезати ту архиву“, каже Стојановић.
Додај коментар