- колективни Запад стратешки ради против Срба на читавом Западном Балкану. У Србији, БиХ, у Црној Гори, па и у Македонији. Да и не говоримо о Хрватској. Бошњаци и Шиптари само су истурени ешалон колективног Запада против Срба, два муслимаска народа против православног и славенског народа који су назвали „мали Руси“. Из шире перспективе гледано, то и јесте прокси рат колонизаторског Запада против РФ, а балканске земље им га дођу нешто као Украјина
- Било би корисно да Додик, када у октобру посјети Путина, узме копију тог фамозног записника и објави га или га сачува за суђење у Сарајеву. Јер, ако документује да Шмит цијело вријеме лаже да је в.п., онда нема право да доноси било какве одлуке, па отпада и кривична одговорност за њихово непоштовање. И једино преостаје да се покрене кривични поступак против њега
- Ускраћујући гласове за Шмита, Кина и Русија су обавиле много више за Српску. Није оспорен само избор Шмита персонално, него је трајно оспорен опстанак институције в.п., генерално. Ниједан други кандидат више неће моћи да обезбједи консензус у СБ УН. Дакле, в.п. нема, а неће га ни бити
- Додик неће пропустити да им на суђењу у Сарајеву парафразира чувену изјаву рахметли Алије Изетбеговића уочи рата: „Нећемо жртвовати Српску за мир, али хоћемо жртвовати мир за Српску“. Треба то да знају, као што су чули Вучића да је „света дужност Србије да брани Српску“, као што сваки дан слушају Орбана, као што кад затреба кажу „Путин и Си“. Нека! Злу не требало!
Ненад КЕЦМАНОВИЋ, колумниста „Све о Српској“
ЧИНИ ми се да је постало сваком јасно да колективни Запад стратешки ради против Срба на читавом Западном Балкану. У Србији, БиХ, у Црној Гори, па и у Македонији. Да и не говоримо о Хрватској.
Бошњаци и Шиптари само су истурени ешалон колективног Запада против Срба, два муслимаска народа против православног и слoвенског народа који су назвали „мали Руси“.
Из шире перспективе гледано, то и јесте прокси рат колонизаторског Запада против РФ, а балканске земље им га дођу нешто као Украјина.
За сада само политички.
Колективном Западу, истина, у овом тренутку не одговара ново ратно жариште, али им се истовремено жури да зачепе црне рупе у НАТО забрану на Зпадном Балкану. Пиони, попут Шмита и Куртија, рачунајући на стратешку подршку Запада и повлаче ризичне потезе који могу да изазову рат. Ескобар, Марфи, Шмит су ситни играчи који на оваквим задацима праве каријере или завршавају на споредном колосијеку.
Сервер, Коен, Петрич и данас живе од успјеха у рушењу Дејтона и навијају за враћање незавршеним пословима који би их вратили у игру. Вјечити Инцко је нечињењем зарадио за мирне пезионерске дане, а неки раде као лобисти за Бошњаке.
Кристијан Шмит је посебан случај. Он није в.п., а нема ни било какву другу функцију ни у БиХ ни било гдје друго. Ништа му не вриједи што га колективни Запад и ФБиХ признају за в.п. јер не може се признати нешто што не постоји него само измислити.
Осим, тога Шмит већ двије године функционише само на пола територије БиХ па тако посао, који је бесправно преузео, обавља половично.
Изложио је бламажи, не само себе, него и Њемачку и тзв. међународну заједницу. Не смије да уђе у Српску, са њим тамо неће нико да разговара, сем бискупа Комарице који га је примио на исповјед и опрост гријехова.
Његови чиновнички претходници су радили пузајућим кораком па „што им прође – прође“, а он мора да иде на „све или ништа“ јер вријеме и подршка му истичу. Зато се од њега може очекивати све и свашта и он то већ увелико и потврђује. Дере се у микрофон, лупа шаком о говорницу, домаће политичаре назива мајмунима, предсједнику Републике пријети хапшењем, тврди да не постоје ентитетске границе, а плаши се да их прекорачи.
Његова нервоза удружена са нестрпљењем Запада да коначно заврши са 30 година незавршеним, те дохака Додику који им је за све крив, може да буде експлозивна мјешавина која ће запалити нови грађански рат у БиХ. Тим лакше што им стоји на располагању бошњачко топовско месо, почев од услужног Суда и Тужилштва БиХ који се у Дејтонском спразуму и анексима и не спомињу, преко бошњачких политичара који Српску зову „гноцидном творевином“ и „привремено окупираном територијом“, до ветеранских удруга Зелених беретки које осветољубиво призивају друго полувријеме рата у коме ће преокренути резултат.
А тој ратнохушкчкој колони удара у бубњеве Шмит.
Блинкен је ономад подржао Шмита. Али, САД подржавају Шмита једнако као и читаву Њемачку. Срушили су Сјеверни ток 2 у чију градњу су Њемци уложили 50%, уништили су енергетску основу водеће европске индустрије, срозали животни стандард њемачког народа, понизили државу и њено руководство.
Посљедица је да вазална влада Шолц-Бербок „ужива“ неповјерење 70% бирача. Као и обично, команда из Вашингтона подржаће све Шмитове глупости да би САД доказале да ЕУ без њих није способна ништа да ријеши у властитом дворишту и поново и формално преузети главну ријеч.
А Додик ће их све, као и претходнике, испратити и политички надживјети.
Ако је неко мислио да су са отимањем ентитетских надлежности и имовине исцрпљене антидејтонске мјере развлашћивања Српске, горко се преварио. Колонијални протекторат је одлучио да правоснажно оптужи легалног и легитимног предсједника Републике, који је прије непуну годину дана изабран на демократским и фер изборима на мандат од четири године.
Ако некоме није јасно да пуцају на Додика, а гађају Републику и тврди да Додик није исто што и Српска, што је ноторна чињеница, треба да се упита – зашто су се толико окомили на њега, без обзира на којој се функцији он тренутно налазио.
Ако неки од Срба не знају одговор, колонијални протекторат сигурно зна чим је покренуо читав ланац лажних мехнизама: оптужницу подиже Суд и Тужилаштво БиХ којих нема у Дејтону, због тога што крши одлуке непостојећег в.п. на основу неуставних бонских овлашћења.
Свака нова лаж ослања се на низ претходних. То је „политика фејк њуз“ са којом је бесмислен било какав разговор и не вриједи било какав договор.
Ако Српска брани Дејтон, а они говоре о духу Дејтона, Дејтон је превазиђен, потребан је Дејтон 2, прешло се из Дејтонске фазе у Бриселску фазу и слично, а на све то још сваку санкцију образлажу српским кршењем Дејтона, онда је једино објашњење да се они праве луди и од нас праве будале.
Путин их је назвао „империјом лажи“, а још једна важна личност из тог лажљивог друштва утјерана је у лаж.
На домишљат захтјев колективне предсједнице државе чланице УН, да јој пошаље записник са сједнице СБ на којој се одлучивало о Шмиту, генерални секретар свјетске организације никад јој није званично одговорио. У медијима се огласио као ненадлежан, иако је Шмита, као и претходне в.п. бирао СБ, иако је пуна титула Шмитових претходника била „високи представник УН у БиХ“, иако в.п. подноси редовни полугодшњи извјештај СБ.
Тиме је само потврдио да ни са њим нису чиста посла. Не само Гутереш него ни било ко други озбиљан са колективог Запада није ни покушао да објасни на основу чега је Шмит в.п.
Било би корисно да Додик, када у октобру посјети Путина, узме копију тог фамозног записника и објави га или га сачува за суђење у Сарајеву. Јер, ако документује да Шмит цијело вријеме лаже да је в.п., онда нема право да доноси било какве одлуке, па отпада и кривична одговорност за њихово непоштовање. И једино преостаје да се покрене кривични поступак против њега.
Нико не би заплакао за Шмитом, али …
Ускраћујући гласове за Шмита, Кина и Русија су обавиле много више за Српску. Није оспорен само избор Шмита персонално, него је трајно оспорен опстанак институције в.п., генерално.
Ниједан други кандидат више неће моћи да обезбједи консензус у СБ УН. Дакле, в.п. нема, а неће га ни бити.
Зато ће пропалог кандидата Шмита, Запад бранити чак и да се судски утврди да је лажни јер бољег немају, а услужни Суд БиХ поштедиће тзв. међународну заједницу срамоте.
У Српској и немају илузије да би суђење Додику могло да буде другачије, па се припремају. Прекид комуникације са америчким и британаским дипломатима, забрана Шмиту да крочи у РС, повлачење представника из заједничких органа, издвајање српског пука из ОС БиХ, мобилизација резервног састава полиције, јединство власти и опозиције, излазак народа на ентитетске границе...
Додик неће пропустити да им на суђењу у Сарајеву парафразира чувену изјаву рахметли Алије Изетбеговића уочи рата: „Нећемо жртвовати Српску за мир, али хоћемо жртвовати мир за Српску“. Треба то да знају, као што су чули Вучића да је „света дужност Србије да брани Српску“, као што сваки дан слушају Орбана, као што кад затреба кажу „Путин и Си“.
Нека! Злу не требало!
(Трибина је одржана 5. октобра у Прес-центру УНС, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији)
Додај коментар