- Ни у МУП Кантона Сарајево на 19 руководећих позиција нема ниједног припадника српске националности. Такође, ни у МУП-у Босанскоподрињског кантона међу 33 руководећа службеника нема ниједног Србина, као ни у МУП-у Средњобосанског кантона, гдје су 23 руководиоца. У МУП-у Зеничко-добојског кантона, рецимо, од 58 руководећих службеника само су два Србина, а у МУП-у УСК од 42 руководећа један је Србин
ДЕНИС Звиздић, предсједавајући Савјета министара БиХ, отвореним писмом негодовао је због смањеног броја Бошњака и Хрвата у Министарству унутрашњих послова РС и због тога што нису на руководећим позицијама, међутим пропустио је да каже да је у Федерацији БиХ, када су у питању Срби, стање далеко горе и да, за разлику од МУП-а РС, у којем је 18 Бошњака на руководећим позицијама, у руководству федералног МУП-а нема ниједног Србина.
„О озбиљности системске дискриминације Бошњака у РС најбоље говори податак из специјалног извјештаја Институције омбудсмана за људска права БиХ о националној и сполној структури запослених у полицијско-сигурностним агенцијама у БиХ, гдје се наводи да је на крају 2017. године било само 18 Бошњака упослено у руководећим структурама МУП-а РС, што представља мање од три одсто од укупног броја руководећих особа у тој институцији“, написао је Звиздић у писму позивајући се на Устав, који каже да број запослених мора бити пропорционалан попису из 1991. године све док се не спроведе Анекс 7 Дејтонског мировног споразума.
Када се мало боље погледа поменути специјани извјештај, лако је закључити да је ситуација у Федерацији БиХ далеко гора него у Републици Српској.
Према том извјештају, рецимо, у МУП-у ФБиХ на руководећим позицијама нема ниједног Србина, исто као ни у МУП-у Кантона Сарајево, гдје од 19 руководећих позиција нема ниједног припадника српске националности.
Такође, ни у МУП-у Босанскоподрињског кантона међу 33 руководећа службеника нема ниједног Србина, као ни у МУП-у Средњобосанског кантона, гдје су 23 руководиоца. У МУП-у Зеничко-добојског кантона, рецимо, од 58 руководећих службеника само су два Србина, а у МУП-у УСК од 42 руководећа један је Србин.
„По Уставу ФБиХ обавезно је поштивање пописа из 1991. године приликом запошљавања у јавним институцијама ФБиХ, кантонима, јавним и општинским предузећима, управама… што би значило да би око 17,5 одсто запослених требало да буду Срби, а сада их је мање од два одсто. У општини Илијаш, рецимо, гдје је прије рата било више од 50 одсто Срба, данас од 80 запослених ради само један Србин. У Министарству рада и борачко-инвалидске заштите ФБиХ нема ниједног Србина“, рекао је за „Независне“ Ђорђе Радановић, предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ.
Да је у Федерацији БиХ далеко горе стање када је у питању дискриминација, говоре и подаци о саставима кантоналних влада, гдје нпр. Влада Кантона Сарајево има једног Србина, а према попису из 1991. године на територији тог кантона пописано је 27,2 одсто Срба.
„Влада Кантона Сарајево има 13 чланова и једног Србина. Влада Унско-санског кантона има 10 чланова и ниједног Србина, у Влади Посавског кантона од 11 чланова нема ниједног Србина“, каже Радановић.
Такође, Звиздић је писмом скренуо пажњу и на то да се пред очима читаве домаће и међународне јавности Бошњацима оспорава низ људских права и слобода, међу којима је и уставно право на језик, истовремено пропуштајући прилику да наведе да ни Срби у Федерацији БиХ не изучавају српски језик, а за разлику од Бошњака у Републици Српској, нису чак ни конститутивни као народ на цијелој територији тог ентитета.
Додај коментар