Кујтим Фејзулах
- Један је Сарајлија с Бјелава Мухамед Порчу, а други – Неџад Kучевић, звани Балкан и Ебу Мухамед
- Брзи курс за исламисте под руководством имама прошао је и Асим Ћејвановић из Тузле, који је с руксаком пуним експлозива и ексера, те књигом „Намаз у Исламу“ аутора Мухамеда Порче још 2007. намјеравао дићи у ваздух америчку амбасаду у Бечу
- Инцко је у извјештају који је поднио Савјету безбједности УН затражио да Додик промијени име студентског дома у Палама („Радован Kараџић“)… А табле Ђози, Бусулаџићу, Будаку и Францетићу, Младим муслиманима, Зеленим береткама, Патриотској лиги и Ханџар дивизији широм Босне, син славне нацистичке секретарице – Валентин Инцко – није ни поменуо
Аутор: Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ
ТРЕБАЛО је да Kујтим Фејзулах, исламски фанатик албанског поријекла, направи покољ на улицама Беча, па да се рефлектори јавности усмjере на његове духовне учитеље – два љута имама родом из Босне – Сарајлију с Бјелава Мухамеда Порчу и Неџада Kучевића званог Балкан и Ебу Мухамед.
Нимало безазлени двојац, посебно када се узму у обзир њихове везе с Нусретом Имамовићем, који ратује у сиријском Идлибу, осуђеним босанским имамом Билалом Боснићем, али и осуђеним Адемом Демировићем и Мирсадом Омеровићем (Ебу Тејма)…
Двојици улема био је поверен важан задатак – духовно усмjеравање полазника на божји пут страдања.
У џамијама смjештеним у другом, шестом, седмом, дванаестом и шеснаестом округу Беча текла је озбиљна припрема.
Брзи курс за исламисте под руководством имама прошао је и Асим Ћејвановић из Тузле, који је с руксаком пуним експлозива и ексера, те књигом „Намаз у Исламу“ аутора Мухамеда Порче још 2007. намјеравао дићи у ваздух америчку амбасаду у Бечу.
Четири године касније, „ученик“ исте „Бечке школе“ Мевлид Јашаревић пуцао је из аутоматске пушке усред Сарајева на америчку амбасаду.
Трагови су водили до бечких имама. Неџад Балкан је ухапшен и осуђен, а неке његове џамије затворене. Али, ту није стављена тачка.
Интересантно је да је други хоџа, Порча, „интегрисан у вјерски систем Аустрије 2016. године“.
Аутор књиге „Тероризам у Аустрији – Беч центар вехабизма у Европи“ имао је низ јавних наступа, али то су већ теме које са страшћу обрађују „Аваз“, „Слободна Босна“ и „Истрага“: Радончић и два Авдића. Она друга тема, која се у Босни прећуткује, далеко је важнија.
О тероризму Бошњаци не воле да говоре, најмање када је починилац њихов сународник. Показао је то колико јуче Денис Звиздић, потпредсједник СДА и рођак и сарадник одметнутог Аљоша Чампаре.
Заложио се за „забрану“ довођења у везу Бошњака с тероризмом јер су „деведесетих Бошњаци страдали као Јевреји у Другом свјетском рату“.
Звиздићева фетва бачена је у вјетар. Нису сви Бошњаци одговорни за тероризам, али неки водећи људи у СДА – који су сарађивали с терористима и финансијски их помагали – свакако јесу.
На овој прећутаној истини треба тражити објашњење инертности Валентина Инцка.
Инцко који је својевремено дизао по свијету антисрпску прашину, помажући фанатичној терористичкој братији да утјера страх у кости његовим сународницима, на најновија дешавања у Бечу и њихове инспираторе ћути. Ово ћутање зна бити опасније од учинка терориста из Нице, Лиона и Беча.
По ко зна који пут, у обраћању Савјету безбједности УН (58. полугодишњи извјештај – 5. 11. 2020) овај морални кепец, с иронично изабраним називом функције високи представник’’, поновио је своје антисрпске ставове.
Иако није учествовао у борби против пандемије у БиХ, он је у свом аустријском бункеру осмислио излагање у УН у којем инсистира на томе да је пандемија вируса корона открила огромну зависност БиХ од међународне помоћи, те да би све то могло отежати одржавање локалних избора.
Иако није нашао директну везу с короном, у свом осврту дотакао се и члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, који, ето, увлачи предсједника Србије Александра Вучића у унутрашња питања БиХ. На шта се тачно односе „унутрашња питања“ није објаснио.
Тако се, по важности, изнад терористичког напада у Бечу нашао Додик јер „оспорава суверенитет и територијални интегритет БиХ“, „повезује статус РС и статус Kосова“, „помиње референдум о отцјепљењу и двије српске државе“… У свему је нашао да је умjесно да запријети да до наредног састанка Савјета безбједности УН, у мају 2021, Додик мора промијенити име студентског дома у Палама („Радован Kараџић“), и уклонити почасну таблу, или ће се суочити са забраном путовања у све земље Европске уније, а затим и у све државе чланице УН.
Табле Ђози, Бусулаџићу, Будаку и Францетићу, Младим муслиманима, Зеленим береткама, Патриотској лиги и Ханџар дивизији широм Босне, син славне нацистичке секретарице – Валентин Инцко и не помиње.
Члан Предсједништва БиХ Милорад Додик оглашен је кривим што киша пада изнад Сарајева… што има магле и смога… и што Босна и Херцеговина личе на канализацију у којој нико нормалан не би живио. Осим, ако нема избора.
У свом извјештају Инцко није споменуо муџахедине и вехабије, паралелне џемате и повратнике из Сирије, лажне Исилове мигранте и талибане па ни терористичку пријетњу која се из Босне и Херцеговине шири Европом.
Заборавио је да извјести о корупцији и медицинској мафији из Сарајева која посао од пола милиона конвертибилних марака наплаћује десет и по милиона.
Један трговац малинама, други моториста из цивилне заштите и један ентитетски премијер нису предмет интересовања високог представника, упркос кривичној истрази коју Тужилаштво БиХ против њих води.
У јеку рата против тероризма и вируса, Инцко је потребан Босни колико су Аустрији потребни Мухамед Порча и Неџад Балкан.
Такви највише помажу кад их нема.
http://www.pecat.co.rs/2020/11/pisma-iz-tamnog-vilajeta-hodzina-deca/
Додај коментар