- Експерт за безбедност Џевад ГАЛИЈАШЕВИЋ у емисији ТВ Пинк Одмотавање: Вучић је у Београду окупио лидере странака власти и странака опозиције и дао снажан допринос да се око најважнијих националних питања не дијеле представници власти и опозиције у РС. То је функционисало само једну сједницу! Зато ово што је урадила такозвана опозиција – СДС и ПДП – није шамар Додику, јер он зна да они њега не воле. И Шаровићу и Иванићу је ближи Бакир Изетбеговић! Они са њим дијеле позицију у 50 државних агенција и ВСТС
- Испоставља се да Србија, која је у одређеном успону као регионална сила и на економском и на политичком плану и жели да одбрани Косово од великих сила и да помогне српском народу у Црној Гори, не може контролисати неке Србе у Републици Српској јер их контролише Ескобар. То је велики и тежак ударац Србији испод кољена
- Ово није сукоб политичких лидера, ово је сукоб два концепата. Унитаризма који у својој позадини носи идеју Босне као исламске републике и концепта децентрализоване БиХ, онако како ју је Дејтонски споразум поставио, одредио и утемељио кроз 11 анекса
ПРИХВАТАЊЕМ захтјева Габријела Ескобара, опозициони партијски лидери из РС нису окренули леђа Милораду Додику већ Републици Српској и Александру Вучићу – оценио је у емисији Одморатавње ТВ Пинк експерт за безбедност Џевад Галијашевић.
Факти преносе у целини његов наступ у тој емисији:
„У интервјуу у ком је говорио о напретку Србије, председник Вучић је говорио о Ескобару и изразио жаљење због одсуства јединства у Републици Српској и начина на који се Американци хвале да су разбили то јединство.
Наравно да је политичко јединство у Републици Српској направљено управо заслугама Србије и Вучића. Он је у Београду окупио лидере странака власти и странака опозиције и дао снажан допринос да се око најважнијих националних питања не дијеле представници власти и опозиције у РС.
То је функционисало једну сједницу!
Ово што је урадила такозвана опозиција – СДС и ПДП – није шамар Додику, јер он зна да они њега не воле, да не дијеле исте вриједности и да им је ближи Бакир Изетбеговић.
И Шаровићу и Иванићу је ближи Изетбеговић! Они са њим дијеле позицију у 50 државних агенција и ВСТС.
Дакле, Додик ту није имао илузије. Само је снажан утицај Вучића довео до јединства, а то јединство је срушено захваљујући Ескобару.
То је у ствари шамар и порука интегритету и ауторитету Србије и предсједника Вучића.
Они су окренули леђа предсједнику Вучићу и Србији, и прихватили сугестију Ескобара.
Пазите колико то снажно и лоше дјелује на геополитичке прилике и односе у региону кад Србија, која је у одређеном успону као регионална сила и на економском и на политичком плану, жели да одбрани Косово од великих сила, жели да помогне српском народу у Црној Гори, а не може контролисати неке Србе у Републици Српској јер их контролише Ескобар.
То је велики, то је тежак ударац испод кољена који је Србија примила рушењем политичког јединства и одступањем које су направиле те политичке странке.
Геополитичке околности су промијењене. Британија руши ЕУ и зато ју је напустила. Америка жели да ослаби НАТО пакт јер у њему нема адекватно партнерство са турске стране, а ни француске. Америка се враћа мини партнерству са Британијом и Аустралијом.
Француска се пита да ли је Трампова одлука да сруши НАТО била плод његовог хира или дугорочна америчка политика.
Њемачка и Француска морају наћи одговор. Ако Европа жели да буде стабилна, мора да сарађује са Русијом.
У таквим околностима имате хаос у БиХ – имате одвлачење пажње од стварних проблема на европском континенту, имате сукобљавање Бошњака и Срба.
Имамо и вапај Изетбеговића да Хрвати требају бити са Бошњацима – на истој страни.
Ово није сукоб политичких лидера, ово је сукоб два концепата. Унитаризма који у својој позадини носи идеју Босне као исламске републике и концепта децентрализоване БиХ, онако како ју је Дејтонски споразум поставио, одредио и утемељио кроз 11 анекса.
Додик је понудио сламку спаса у идеји заједничке државе! Да ли они у Сарајеву разумију да ова америчка и британска квази-дипломатија јесте ратна дипломатија из деведесетих?
То су људи који су утицали на размјере и тежину рата деведесетих, када су контролисали сукобе, гасили и палили у складу са својом политичком вољом. Опет долазе у регион.
У моменту када је ЕУ у економском колапсу, Меркел оставља Њемачку у изузетно тешкој ситуацији. Прије само 20 година Њемачка је имала већи БДП од Кине, а Кина данас има десет пута већи од Њемачке. Дакле, свијет уопште није онај из деведесетих, а бошњачке партије покушавају са истом политиком – да им Запад ријеши ову ситуацију.
Жао ми је што у Сарајеву не виде да се ситуација компликује зато да би се отежао однос Бошњака и Срба, а тиме и Москве и Анкаре.
Међутим, Русији и Турској је јасно куда ово иде .
Ако слушате Ескобара, Хила, Палмера, Марфија – они вас не поштују. Погледајте шта је урадио опозицији – саопштио је да се чуо са њима и да су они по његовом налогу окренули леђа Додику. а нису њему него Српској, Србији и свом народу.
Види се да их Ескобар не поштује. Више поштује јасан, тврд и принципијелан став Додика него што поштује полтроне који га слушају након једног телефонског позива.
Они су моћни онолико колико ми мислимо да су моћни и колико смо неписмени да схватимо промјену геополитичких односа, пропаст НАТО пакта, ЕУ и унутрашње сукобе, те да не видимо снажан утицај Русије и Кине које парирају САД. А уз бок Русије иду двије велике исламске силе као партнери – Иран и Турска.
То ситуацију драстично мијења, они нису више људи из деведесетих, они су сјенка моћи. Ми им то морамо рећи.“
Додај коментар