Odabrano RS i matica

Institut iz Ljubljane čiji je počasni predsednik Mesić: Milova CPC postaje unijatska

PRE 2006. PRAVIO PREDSTAVU DA SE SA SRBIJOM NE MOŽE, A SADA – DA SE SA SPC NE MOŽE
  • Iz analize IFIMES-a: „Kanonsko priznanje CPC izvršilo bi se preko unijatizacije (grkokatolici), tako da bi CPC zadržala ‘istočni obred’, ali bi za poglavara imala papu. CPC bi bila pod kanonskom jurisdikcijom Vatikana. Time bi Đukanović povratio izgubljenu naklonjenost Zapada, a to mu je posebno važno zbog predstojećih parlamentarnih izbora, koji će se održati 2020.
  • FAKTI: Drugi po redu predsednik Ukrajine, Leonid Kučma, objavio je knjigu „Ukrajina nije Rusija“. I sve što Đukanović čini je nenapisana knjiga: Crna Gora nije Srbija, Crnogorci nemaju nikakve veze sa Srbima, „Crnogorska pravoslavna crkva“ samo je po nazivu pravoslavna. Nije Sekula Drljević slučajno završio kod ustaša. Đukanović je današnji Drljević i utoliko – neoustaša. Moraće on svoj otpadnički puta da prođe do kraja…

U ANALIZI Crna Gora 2020: Da li će Crnogorska pravoslavna crkva postati unijatska crkva?“ institut IFIMES iz Ljubljane naveo je da su se tek sa ulaskom Crne Gore u NATO stekli uslovi da se njen parlament usvoji Zakon o slobodi veroispovesti.

Taj institut sa spornim dignitetom procenjuje da stvorenu situaciju najbolje koristi Milo Đukanović:

Realizujući svoje ciljeve u vezi sa CPC, Đukanović je zloupotrebio članstvo u NATO i intelektualce iz regiona pokušavajući da dezinformiše javnost u regionu izmišljajući opasnosti mogućeg prenošenja sukoba u region, a skrivajući iza toga svoje prave namere u vezi sa CPC-om, prenosi podgorički dnevni list Vijesti.

IFIMES navodi i da je osamostaljenje Crne Gore vešto isplanirano sa zapadnim saveznicima sa uračunatim stvaranjem percepcije da se više ne može živeti u zajedničkoj državi sa Srbijom.

Sada je proizvedena nova kriza usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, koji je podstakao masovne proteste pripadnika SPC i dela opozicije u Crnoj Gori, kojim se želi ponovno stvoriti percepcija i ambijent da se više ne može ni sa SPC u Crnoj Gori“.

U analizi iz Ljubljane se ukazuje da je Đukanoviću izjava vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da neće priznati CPC, došla u pravo vreme jer mu omogućava realizaciju drugog scenarija, a to je unijatizacija CPC.

Kanonsko priznanje CPC izvršilo bi se preko unijatizacije (grkokatolici), tako da bi CPC zadržala ‘istočni obred’, ali bi za poglavara imala papu. CPC bi bila pod kanonskom jurisdikcijom Vatikana. Time bi Đukanović povratio izgubljenu naklonjenost Zapada, a to mu je posebno važno zbog predstojećih parlamentarnih izbora, koji će se održati 2020. Time bi CPC osigurala kanonsko priznanje, Đukanović produžetak vlasti, a Vatikanu bi bio osiguran ulazak u Crnu Goru na ‘velika vrata'“.

Jedini Đukanovićev neuspeh je što nije uspeo da predsednika Srbije Aleksandra Vučića uvuče u igru tako da on postane dežurni krivac za sve, pa i za destabilizaciju Crne Gore.     

U analizi se navodi da će doći do kompromisa između SPC i Đukanovića u kojem će se SPC morati saglasiti da deo materijalnih dobara preda državi, odnosno Đukanoviću.

Dodaje se da je na strani SPC – čak i da nije vlasnik svetinja i imovine koju koristi – pravo stečeno preko državine.

Predsednik saveta IFIMES-a je bivši politički direktor Bele kuće Kreg T. Smit, predsednik savetodavnog odbora je bivši ministar spoljnih poslova SFRJ Budimir Lončar, a počasni predsednik bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.

http://fakti.org/posrbljene-vesti/institut-iz-ljubljane-ciji-je-pocasni-predsednik-mesic-milova-cpc-postaje-unijatska

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar