Шмит: Увјерен сам да ће се изнаћи прилике да радим заједно и с Додиком

• „Састајаћемо се и сарађивати, јер нам је свима обавеза да заједно радимо у интересу људи и БиХ. Тако да ћу наставити да радим са свима и уверен сам да ћу доћи до конструктивног дијалога“
• „Сви који су на функцијама на државном нивоу и у ентитетима – морају да раде на истом циљу. Не може се очекивати да неко дође извана и направи чудо, сви морају размислити о томе како они могу допринијети“
• „Рачунам на тијесну сарадњу с Европском унијом, а посебно са Сједињеним Америчким Државама. Сви заједно ћемо радити на испуњењу 14 приоритета БиХ за придружење ЕУ и на програму 5 + 2“
• Нагласио да су „ставке у закону дио 14 услова који се вежу за приступање БиХ Еуропској унији“ и додао: „Мене не изненађује сам закон, већ цијела дискусија која се развила у вези тога. Нико нема право, како се инсинуира, да одговорност приписује Републици Српској“

КРИСТИЈАН Шмит, који је јуче преузео дужност високог представника иако га Бањалука, Москва и Пекинг у том статусу не признају, рекао је након састанка у Предсједништву БиХ да ће искористити сву снагу да БиХ повуче ка ЕУ, а прије тога да створи дијалог и нормално окружење унутар БиХ.

– У складу с Дејтонским споразумом и Уставом, као првог партнера ћу у свом раду видјети Предсједништво БиХ –  рекао је Шмит.

Коментаришући недолазак на састанак српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика – рекао је да му је жао што данас нису била присутна сва три члана Предсједништва.

Додик није, како је и најавио, присуствовао састанку, уз образложење да Република Српска не прихвата Шмита за високог представника јер није изабран у складу са Анексом 10 Дејтонског мировног споразума, нити је његово именовање одобрио или ратификовао Савјет безбједности УН.

– Прошле седмице сам обавијештен да ће 3. августа сва тројица бити овдје и да након тога неће бити дијалога, па се сада надам да ће бити обрнуто – прокоментарисао је Шмит.

Он је увјерен да ће изнаћи прилике да ради заједно и с Додиком.

– Састајаћемо се и сарађивати, јер нам је то свима обавеза – да заједно радимо у интересу људи и БиХ. Тако да ћу наставити да радим са свима и уверен сам да ћу доћи до конструктивног дијалога. Сви који су на функцијама на државном нивоу и у ентитетима – морају да раде на истом циљу. Не може се очекивати да неко дође извана и направи чудо, сви морају размислити о томе како они могу допринијети – рекао је Шмит.

Иако сматра да политичари не смију чекати помоћ извана, каже да ће се он ипак заложити за БиХ и помоћи јој у њеном напретку.

– Обављаћу дужност са чврстом одлучношћу да помогнем грађанима ове земље, искористићу снагу међународне заједнице и свој утицај да то и постигнем. Рачунам на тијесну сарадњу с Европском унијом, а посебно са Сједињеним Америчким Државама. Сви заједно ћемо радити на испуњењу 14 приоритета БиХ за придружење ЕУ и на програму 5 + 2 – казао је Шмит.

На крају је нагласио да није дошао у БиХ да би само гледао шта се дешава и чекао, него да је ту да буде активан.

– Будите увјерени да ће тако и бити – закључио је Шмит.

Џаферовић је рекао да БиХ мора да настави са својим реформским путем, да институције БиХ „морају бити функционалне и да нико нема право да их опструише“, а од Шмита очекује да у потпуности испуни своју обавезу коју има према Анексу 10 Дејтонског споразума.

Шмит је, иначе, Гласу Америке рекао да политичка клима у БиХ брзо расте:

– Видим прегријавање, а обично након тога слиједи хлађење. Миран разговор није могућ током таквог прегријавања, а искуство показује да тада није могуће доносити оптималне одлуке. Сматрам да у БиХ у цјелости требам разговарати о важним темама за земљу, што, такође, подразумијева моју, али и улогу међународне заједнице. Све су то питања која се у оквиру правних оквира дају брзо ријешити, тако да се тиме не бих замарао – истакао је Шмит.

Додао је да је за легитимност обављања задатака које је међународна заједница пренијела на њега те да ће то и чинити.

– Од тога полазим и заиста сам оптимиста да када се температуре смање да ћемо бити у прилици разговарати о важним питањима. Мислим на одлуку суда „Сејдић-Финци“, измјене Изборног закона, али и цијели низ инвестиционих питања и тема које се вежу за законодавство. Доста тога је на столу и ријеч је о томе шта морамо учинити и на који начин, а не о некаквој изборној кампањи – нагласио је Шмит.

Додао је да Изборни закон треба бити побољшан и измијењен.

– Избори се морају и требају одржати, тако да је то уједно и напомена, у смислу да мора постојати договор. Наравно да неће постојати Изборни закон гдје ће једна страна бити задовољна 100, а друга само 20 одсто. То можда и није добро за све, међутим, све су то потешкоће демократије, а демократија значи институцијски компромис. Ако постоји спремност на компромис, онда се налази рјешење – истакао је Шмит.

Коментаришући закон о забрани негирања геноцида који је пред свој одлазак наметнуо Инцко, рекао је да су ставке у закону дио 14 услова који се вежу за приступање БиХ Еуропској унији.

– Мене не изненађује сам закон, већ цијела дискусија која се развила у вези тога. Нико нема право, како се инсинуира, да одговорност приписује Републици Српској. Овде говоримо о индивидуалним дјелима која су почињена и она се морају процесуирати индивидуално. Као неко ко долази из земље која је процесуирала таква кривична дела, дао бих препоруку да најприје морамо имати поштовање за мртве, а друго, морамо гледати у будућност која доноси мноштво изазова којима се требамо бавити. Тако да сам заиста изненађен интензитетом ангажмана и бављења овом темом – подвукао је Шмит.

Наглашава да, умјесто тога, морамо гледати ка напријед, а никако то не можемо приписивати цијелој једној етничкој групи или земљи.

– То није прихватљиво – упозорио је и додао да је Инцков закон објављен у Службеном листу БиХ и односи се на цијелу земљу.

– Имам повјерење у правосуђе да ће се бавити тиме – каже Шмит.

Када је ријеч о интересима Сједињених Америчких Држава и Немачке, наглашава Шмит, реч је о целокупним интересима међународне заједнице, о томе да се треба наставити развој БиХ као одрживе демократије.

– Нажалост, током посљедњих година смо имали веома мали напредак, што никако није добро. Међутим, консолидација се побољшала. Ситуација у БиХ захтјева много више од пуког дипломатског језика – говоримо о повезивању средстава како бисмо постигли циљеве – каже Шмит.