Шпирић: СНСД и Додик не желе сецесију већ политички разговор и враћање на Дејтон

• «Четврт вијека након Дејтонског мировног споразума у БиХ дошло се у ситуацију да су два конститутивна народа Срби и Хрвати незадовољни, те је логично да се „повуче ручна“ и да се трећа страна позове и да се разговара. Никога не можете на силу тјерати да живи заједно уколико се не направе комотна рјешења за све»
• Коментаришући то што су у Сарајеву осванули плакати на којима је припадник Територијалне одбране БиХ, прве муслиманске јединице послије које је формирана тзв. Армија БиХ, а на којем пише „И ти си потребан за одбрану БиХ“, Шпирић рекао да је то само знак да ни 25 година након Дејтона није побијеђена мржња која се храни из различитих политичких централа или политичког естаблишмента и индикатор који није добар јер је недозвољен сваки позив на насиље и рат

ЗАМЈЕНИК предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Никола Шпирић рекао је да СНСД и Милорад Додик не желе сецесију, већ политички разговор, који је одговор на све изазове, и враћање на уставне позиције и Дејтонски мировни споразум.

– Грађани не треба да се боје рата. Озбиљне политике не подразумијевају сукобе, већ озбиљне разговоре. Срби не бјеже од разговора за сва отворена питања – рекао је Шпирић, наводећи да се у БиХ креира замјена теза да СНСД и Милорад Додик желе сецесију.

Он је навео да се 25 година након Дејтонског мировног споразума у БиХ дошло у ситуацију да су два конститутивна народа Срби и Хрвати незадовољни, те да је логично вријеме да се „повуче ручна“ и да се трећа страна позове и да се разговара.

– Никога не можете на силу тјерати да живи заједно уколико се не направе комотна рјешења за све – рекао је Шпирић вечерас за АТВ.

Према његовим ријечима, политичко Сарајево очекује да међународна заједница и међународни представници уређују односе у БиХ.

– Ми 25 година од Дејтона у БиХ немамо консензус између партија које чине партнерство у власти, а нема консензуса ни у оквиру конститутивних народа – каже Ширић.

Он је подсјетио да су се 25 година вршиле револуционарне промјене Дејтона на штету Срба и Републике Српске, те на штету Хрвата.

– За мене је битно да и опозиција у Републици Српској мисли да се треба вратити у оквире Дејтона и дејтонског Устава. Механизам који заговара опозиција неће довести до рјешења. Ми мислимо да је најпроходније рјешење кроз Народну скупштину Републике Српске – рекао је Шпирић.

Коментаришући то што су у Сарајеву осванули плакати на којима је припадник Територијалне одбране БиХ, прве муслиманске јединице послије које је формирана тзв. Армија БиХ, а на којем пише „И ти си потребан за одбрану БиХ“, Шпирић је рекао да је то само знак да 25 година након Дејтона није побијеђена мржња која се храни из различитих политичких централа или политичког естаблишмента.

– То није добар индикатор, јер је недозвољен сваки позив на насиље и рат – упозорио је Шпирић.

Коментаришући позив конзула БиХ у Франкфурту Адмира Атовића на наоружавање у БиХ, Шпирић је рекао да је то за сваку осуду, те да су такви позиви поготово опасни ако долазе из дипломатских кругова у тако рањивој земљи као што је БиХ.

– Посебно је спорно уколико су ти позиви праћени позивима из министарства којем он припада – напоменуо је Шпирић.

Говорећи о изјави предсједника СДА Бакира Изетбеговића приликом посјете Бањалуци да би у закону који предвиђа кажњавање негирања геноцида који је наметнуо Валентин Инцко требало уградити и амандмане који би се односили на злочине у Јасеновцу, Шпирић сматра да није сврсисходно на такав начин лицитирати са злочинима.

– Бошњаци посљедње наметање закона од бившег високог представника доживљавају као српски проблем. То је оно што вријеђа Србе – рекао је Шпирић.

Шпирић је рекао и да је Република Српска принципијелно против наметања закона, истичући да они који су произвели проблем – ОХР морају да га и ријеше и да тај закон ставе ван снаге.

– Ако су политичари спремни да сједну и да разговарају они ту област могу законски обликовати и они ће имати нашу подршку. Срби не бјеже од разговора о свим отвореним питањима и први пут имају јасно етаблиране захтјеве. Добро би било да и други своје захтјеве етаблирају, па да видимо гдје ћемо се наћи, а гдје се нећемо наћи – рекао је Шпирић.

Шпирић је нагласио да све ово треба схватити као потребу за дијалогом и рјешавањем проблема, а никако за сукобе и инциденте.

– Политика сукоба и инцидената неће нас нигдје довести, већ озбиљни политички разговори. Не може бити стабилизовања политичких прилика и ситуације уколико се етаблирани захтјеви Срба не ставе на сто – рекао је Шпирић.