Коментари

Ћеранић: Достојевски смета Западу јер је он – мека моћ Русије, а са њим – и православље

РУСКИ ЛИДЕР НАСТУПОМ НА СТАДИОНУ ЛУЖЊИКИ ПОКАЗАО ДА ОН И РУСИЈА НЕЋЕ ОДУСТАТИ
  • Према руском плану, операција у Украјини би требало да се заврши 9. маја, када би Путин прогласио нову побједу над нацизмом. Она би подразумијевала избијање руских снага на ријеку Дњепар и потпуну контролу над црноморским појасом
  • Када је амерички предсједник Бајден предсједника РусијеПутина назвао ратним злочинцем, одговор из Москве био је емитовање архивског видео-снимка из америчког Конгреса на којем конгресмен Бајден истиче да је лично он предложио бомбардовање Београда и рушење мостова у Србији
  • Поводом осме годишњице уједињења Крима и Севастопоља са Русијом, Путин је са концерта на стадиону Лужњики и поручио да ће реализовати све постављене циљеве, а то су „демилитаризација и денацификација Украјине“ и привођење правди свих ратних злочинаца одговорних за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу
  • До које границе смије ићи НАТО, односно Запад? Санкције, очито, не дају жељени резултат и велико питање је ко ће ту извући „дебљи крај“, Русија или ЕУ. Профитер се зна – САД. Ако Пољска не буде опрезна у свом уплитању у кризу у Украјини, могла би постати учесник у сукобу, што би, с обзиром да је чланица НАТО, за резултат могло имати сукоб ширих размјера, који се популарно назива Трећи свјетски. То и јесте главна опасност

Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ

УСКОРО ће пун мјесец како је 24. фебруара почела специјална војна операција Русије у Украјини. Иако се сукоби још мјере данима, код многих постоји забринбутост да бисмо могли бројати мјесеце, можда и године борбе руских са украјинским трупама, односно, учестало се поставља питање: До када ће ово трајати?

Да су „учтиви људи у зеленом“, како су у медијима називали руске војнике те 2014. године када су тихо запосјели Крим, наставили даље, односно према ријеци Дњепар, вјероватно отпора украјинске стране не би било, или би био неупоредиво мањи него данас.

Осам година радикализације Украјинаца, што је ревносно спроводила њихова влада, немилосрдно користећи медије, дало је резултат. Више ништа није исто, поготово не мржња према Русима која је постала вишеструка, а чију кулминацију смо могли видјети у наступу Фахрудина Шарафала, водитеља Канала 24, који је позвао на убијање руске дјеце, цитирајући при томе нацистичког злочинца Адолфа Ајхмана.

Позивање на Ајхмана није једино подсјећање на Други свјетски рат и све што је он донио са собом.

Фахрудин Шарафал

Оно што смо чули о бројним биолабораторијама у Украјини, финансираним од америчког Министарства одбране, подсјећа на другог нацистичког злочинца, Јозефа Менгелеа, који је сличне експерименте обављао за потребе нацистичке Њемачке.

Нацистичке симболе користе поједине  јединице украјинске војске. Батаљон Азов несумњиво предњачи у томе.

Опет, на руским тенковима могли смо видјети заставе Црвене армије и од војника чути покличе „Ура!“.

Према руском плану, операција би требало да се заврши 9. маја, када би Путин прогласио нову побједу над нацизмом. Она би подразумијевала избијање руских снага на ријеку Дњепар и потпуну контролу над црноморским појасом.

На преосталом, западном дијелу Украјине, била би уништена војна инфраструктура.

Да ли ће се ствари одвијати у предоченом смјеру остаје да видимо, али сигурно је да Руси неће одустати од циљева које је почетком операције дефинисао Путин: денацификација и демилитаризација Украјине.

Паралеле се могу повући и са ратовима на простору екс Југославије, нарочито са НАТО агресијом на Србију 1999. године.

Када је амерички предсједник Бајден предсједника Русије Путина назвао ратним злочинцем, одговор из Москве био је емитовање архивског видео-снимка из америчког Конгреса на којем конгресмен Бајден истиче да је лично он предложио бомбардовање Београда и рушење мостова у Србији.

Џозеф Бајден

Бројни захтјеви за примирјем и преговорима такође подсјећају на ратове 90-тих, када се од српских снага тражило примирје како би, у суштини, противничка страна имала времена за предах и прегруписање снага.

Зона забрањеног лета била је успостављена над небом у БиХ, али је у Украјини то немогуће. Руска страна је изгледа добро проучила све методе које су примијењене према српској војсци и не понавља уочене грешке.

Осуда ратних дејстава и емпатија према патњама цивилног становништва сасвим је разумљива, али је потпуно изостала док су НАТО бомбардери избацивали тоне терета и уништавали градске четврти и мостове, уништавали цивилну инфраструктуру у Србији, циљано остављали градове без струје и воде.

НАТО бомбардовање Југославије 1999. године

Ако може Косово да од већине земаља ЕУ и САД буде признато као независна држава, зашто би то било ускраћено Јужној Осетији, Абхазији, Луганској и Доњецкој Републици?

Да ли је могло бити другачије? Да ли је војна интервенција била неопходност?

Руси су потцијенили „меку моћ“ којом су западни центри обавили Украјину. Преврат изведен 2014. године могао се спријечити да су методи „обојених револуција“ препознати и да им се на адекватан начин супротставило.

Мрежа невладиних организација на страним донацијама, куповина медија и утицаја у медијима, разни перформанси и континуирано атаковање на умове младих људи била је припрема за кијевски Мајдан. Након тога је све кренуло по злу.

Бјекство Јануковича, упад у Народну скупштину, преузимање власти од неонацистичких група, нелегитимни избори …

Кијев, 19. фебруар 2014. године

Руси су преузели Крим, становништво Донбаса није хтјело признати нелигитимну власт. Слиједили су напади на њих, потискивање руског језика и културе. Руски нисте смјели користити у јавном простору, чак ни у продавници.

Русофобија се стимулисала и бивала све јача.

Зашто Западу смета Достојевски? Зато што је Достојевски руска „мека моћ“, а кроз дјела Достојевског то је и православље.

Зашто је у Бриселу недавно прозвана Српска православна црква? Наиме, у приједлогу Резолуције о спољном уплитању у све демократске процесе у ЕУ, укључујући дезинформисање усвојеној 9. марта, чији је подносилац Сандра Калниете из Летоније, иначе чланица европских народњака – стоји да је „Европски парламент забринут због покушаја Православне цркве да у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, а посебно у њеном ентитету Републици Српској,  промовише Русију као заштитницу традиционалних породичних вриједности и да учвршћује односе између државе и цркве“.

Смета православље.

Поводом прославе осме годишњице уједињења Крима и Севастопоља са Русијом руски предсједник Путин обратио се јавности на свечаности и концерту уприличеном на стадиону Лужњики и поручио да ће Русија реализовати циљеве а то су, према његовим ријечима, „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.

По свему судећи, Путин и Русија неће одустати.

До које границе смије ићи НАТО, односно Запад?

Санкције, очито, не дају жељени резултат и велико питање је ко ће ту извући „дебљи крај“, Русија или ЕУ. Профитер се зна – САД.

Ако Пољска не буде опрезна у свом уплитању у кризу у Украјини, могла би постати учесник у сукобу што би, с обзиром да је чланица НАТО, за резултат могло имати сукоб ширих размјера, који се популарно назива Трећи свјетски. То и јесте главна опасност.

Шта рећи о украјинском предсједнику Зеленском?

Он, по свему судећи, као да и даље само глуми предсједникау новој сезони серије „Слуга народа“, која му је и омогућила да постане предсједник Украјине.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар