Коментари

Кецмановић: „Програм реформи“ – прво што је у БиХ налик `трговању“ Валонаца и Фламанаца

СВЕ ДОК ЈЕ ТАЈ ДОКУМЕНТ У СЕФУ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БиХ НЕЋЕ ПРЕСТАТИ НАГАЂАЊА
  • Ако је Српска добила „премијера“ БиХ из СНСД-а, не значи ли то да је Србин попустио око НАТО-а? Ако је, пак, српски потпис није улазница у НАТО, нису ли онда Бошњак и Хрват за џаба попустили око Савјета министара? 
  • Да ли је ОН издао Српску, Србију и Русију, или су ОНИ издали своје националне кантоне, НАТО и Америку?    
  • Српска је споразумом добила предсједника Савјета министара што је у заједничким органима БиХ по значају друга функција послије члана Предсједништва БиХ. Са Додиком и Тегелтијом српски представници у Сарајеву дјеловаће у координацији  са Бањалуком. Тзв. „други ниво власти РС“ био је у прошлом мандату камен спотицања јединствене националне политике. Српска је отклонила питање укључивања у НАТО, до којег је, иначе, више стало Бошњацима, него Американцима
  • Кладим се да у „Програму реформи“ пише нешто „округло па на ћоше“, што једнима даје упориште да тврде да се БиХ примакла, а другима да се одмакла од НАТО. Баш као што је било и прије споразума. Елем, биће ћерања још

Пише: Ненад КЕЦМАНОВИЋ

КО ЈЕ побједио, а ко изгубио на крају 13. мјесечне политичке битке у БиХ?  Додик, на једној страни, или Џаферовић и Комшић на другој?

Ако је Српска добила „премијера“ БиХ из СНСД-а, не значи ли то да је Србин попустио око НАТО-а?

Ако је, пак, српски потпис није улазница у НАТО, нису ли онда Бошњак и Хрват за џаба попустили око Савјета министара?

Да ли је ОН издао Српску, Србију и Русију, или су ОНИ издали своје националне кантоне, НАТО и Америку?

Док је „Програм реформи“ у сефу сви могу да нагађају. Аплаудирају ономе што би им највише одговарало и звижде ономе од чега се прибојавају. И свађају се као да се ништа није догодило.

Умјесто да тензија падне пошто је договор постигнут и да сва три народа одахну што ће сви нивои власти најзад да профункционишу, сви су разочарани што је узбудљиви меч завршен ремијем.

А шта ако је „Програмом реформи“ постигнут здрав компромис, са равномјерном подјелом поена?

Не долази у обзир: губици морају да буду без остатка на једној, а добици само на другој.

Док се у старим демократијама политика водила стрпљивом градњом компромиса, данас не само на Балкану важи друга дефиниција: „компромис је споразум у коме се обје стране компромитују“.

Код нас бескомпромисан политичар значи чврст, одлучан, карактеран, а код њих –  тврдоглав, задрибалда, свадљив.

Четвртвјековна традиција да се у Сарајеву између два ентитета и три народа ама баш ништа не може договорити, дјелује незаустављивом инерцијом. Изузетак су само нека административнотехничка питања, која политичку јавност не занимају, али се и таква најчешће политизују, национализују, ентитетизују. А тек када се ради о „питањима од виталног националног интереса“ …

Овога пута је ипак нешто другачије. Тројка у Предсједништву БиХ се годину дана „ћерала“ пред острашћеном публиком, али договор је постигнут изненада, испотиха и кад су већ сви били дигли руке, а онда је његов садржај ковертиран.

То није безначајна новина у методу рада.

Водећи теоретичар демократске консоцијације А. Лајпхарт каже да овај систем, налик „босанском“, у Белгији добро функционише и зато што се преговори фламанскиих и валонских представника у заједничким органима воде без присуства јавности.

Нема медијске навале, нема транспарентности, нема навијања публике, нити негодовања опозиције. Јер, сматра се да врше притисак на учеснике и ометају их да се на миру стрпљиво усаглашавају до консензуса.

Публикује се само резултат (рјешење или одлагање), док процес преговарања остаје иза затворених врата и учесници не дају информације за медије.

Али нису „Босанци“ што и „Белгијанци“ односно нису Срби, Бошњаци и Хрват, што и Фламанци и Валонци. Ако упућени о договору ћуте, а неупућени пристрасно нагађају, онда ови други испровоцирају оне прве да реагују и дају материјал за наставак грађанског рата медијским средствима у који се онда укључују и кафана, и пијаца, и улица …

Шта су по овоме што је процурило недвосмислени добици Српске?

Споразумом ће бити формиран нови Савјет министара БиХ и прекинут технички мандат министара из РС који су више опонирали Бањалуци него Сарајеву. Они су, уз подршку СДА, наставили да држе функције у Сарајеву које су изборима 2018. изгубили.

Шаровић, Мектић и Црнадак су прижељкивали да тако потраје до краја 2022. Зато узвикују: „Програм реформи“ је Додикова издаја“.

Српска је споразумом добила предсједника Савјета министара што је у заједничким органима БиХ по значају друга функција послије члана Предсједништва БиХ. Са Додиком и Тегелтијом српски представници у Сарајеву дјеловаће у координацији  са Бањалуком. Тзв. „други ниво власти РС“ био је у прошлом мандату камен спотицања јединствене националне политике.

Српска је споразумом отклонила питање укључивања у НАТО. До тога је иначе више стало Бошњацима, него Американцима.

Бошњаци имају ноћну мору „поновне“ агресије из сусједства и опсесивно траже спољну заштиту. Међутим, НАТО већ има штаб у Сарајеву и натофилну ФБиХ. Но, што рече Трамп, Американци не би гинули за у НАТО већ учлањене Црногорце, па што би за Бошњаке и Хрвате.

У већ поменутом белгијском систему, Фламанци и Валонци својим изабраним представницима поклањају пуно повјерење да преговарају у њихово име, без дневних провјера родољубља и домољубља. Тај тест полажу само једном у четири године, а Додик га је положио више пута него Шефик и Жељко заједно.

Злурадој опозицији и зависним медијима није довољно ни што је Вучић честитао Додику и руски амбасадор Иванцов поздравио споразум. Чак ни то што је Инцко истакао да ни његова војно неутрална Аустрија није чланица, али сарађује са НАТО-ом, као и Србија и Русија.

Кладим се да у „Програму реформи“ пише нешто „округло па на ћоше“, што једнима даје упориште да тврде да се БиХ примакла, а другима да се одмакла од НАТО-а.

Баш као што је било и прије споразума.

Елем, биће ћерања још.

2 Коментара

  • A zasto ti, dr Kecmanovicu, ne objasnis zbog cega je znacajno da se taj „program reformi“ drzi zakljucan u sefu i da poslanici N.S. Republike Srpske ne mogu biti upozanati sa njim, niti raspravljati o njemu. Da li prema tome, profesore Kecmanovicu, smatras da je glavni arbitar o suverenitetu Republike Srpske Milorad Dodik? I, reci nam sta o tome kaze Ustav Republike Srpske?

    Vidi:

    http://www.rtvbn.com/3920968/kako-su-amerikanci-spremali-milorada-dodika-da-preuzme-vlast-u-srpskoj

    Kako su Amerikanci spremali Milorada Dodika da preuzme vlast u Srpskoj?

    “Stekao sam utisak da je to bilo američko ulaganje u nekog novog političkog lidera među bosanskim Srbima, koji bi popunio prostor posle odlaska, odnosno eliminacije Karadžića, Mladića i stare ekipe…” mišljenje je bivšeg jugoslovoenskog diplomate Nebojše Vujovića, koji je devedestih službovao u Vašingtonu.

    Vijesti Republika Srpska Četvrtak, 06.09.2018. | 11:44

    Ono što se dešavalo u vrijeme nastanka Dejtonskog sporazuma, ali i neposredno nakon toga Vujović je pretočio u roman „Poslednji let iz Dejtona” u kome se našao i Milorad Dodik koga su Amerikanci u Vašingtonu “trenirali” i spremali za svog čovjeka u BiH.

    Navodeći da ga je Dodik kontaktirao i da su se na Dodikov prijedlog našli u hotelu Meriot, Vujović otkriva da su razgovarali i da mu je rekao da je došao u okviru programa USIA na sastanke i na upoznavanje s Vašingtonom kao američkim političkim centrom.

    “Imao je korisne razgovore u Republikanskom institutu, u Nacionalnom demokratskom institutu , s predstavnicima Stejt departmenta, i svi su ga oni, a posebno novi šef odsjeka za Balkan Bertram Braun posavjetovali da mi se javi, da porazgovara sa mnom”, otkriva Vujović u romanu i zaključuje da je to bilo “američko ulaganje u nekog novog političkog lidera”.

    Vujović navodi da je Dodiku tokom tih razgovora dao korisne savjete, ne iznoseći detalje.

    “Stekao sam utisak da je to bilo američko ulaganje u nekog novog političkog lidera među bosanskim Srbima, koji bi popunio prostor posle odlaska, odnosno eliminacije Karadžića, Mladića i stare ekipe, optužene za ratne zločine. Pretposatvio sam da je u toj formi Milorad Dodik bio izabran da bi bio testiran i da bi ga Amerikanci bolje upoznali”, opisao je Vujović. taj prvi susret sa Dodikom dodajući da je „narednih godinu-dvije Milorad Dodik bio pozitivno okarakterisan u američkoj administraciji, kao i u američkoj vodećoj štampi Washington Postu i The New Timesu”.

    Nakon američkih priprema i treninga Milorad Dodik 1998. godine postaje premijer Republike Srpske i za američku administraciju on je bio „svježi dašak vjetra na Balkanu“.

Кликни овде да поставиш коментар