Коментари

Павић: Да живимо као сав нормалан мултиполарни свет

ЗАПАДУ НИЈЕ ЦИЉ САМО „УБИТИ БОГА У ЉУДИМА“, НЕГО И – ЗАМЕНИТИ БОГА
  • Руска Православна Црква предлаже да се усвоје специјални међународни акти за утврђивање традиционалних вредности у модерном свету јер постоји велика потреба за усавршавањем биоетичког законодавства. Такође су потребни акти за заштиту породице као савеза мушкарца и жене и „заштите права биолошког пола – бити онаквим човеком каквим се родимо, мушкарцем и женом“
  • Западне елите и међународне институције под њиховом контролом на најагресивнији начин настоје да своје ”вредности” наметну остатку света – и силом оружја ако треба
  • Једина права световна заштита од тоталитарних претензија богоборачког и анти-човечанског Запада мултиполарни поредак заснован на поштовању традиција и њихових различитости
  • За разлику од западног тоталигарног једнополаризма, мултиполарни свет у настајању по самој својој дефиницији не претендује на наметање било чијих вредности (са или без наводника) целој планети. Његова изградња је последња нада за какву-такву нормалност

Пише: Александар ПАВИЋ

ПРЕВИШЕ испод радара медија на српском простору је прошла недавна информација коју је на форуму „Армија-2022“ у Подмосковљу изнео председник комисије за питања породице, заштите материнства и деце при Патријаршији РПЦ, Фјодор Лукјанов.

Наиме, Руска Православна Црква предлаже да се усвоје специјални међународни акти за утврђивање традиционалних вредности у модерном свету, а да би платформе за дискусију могле бити ОДКБ, БРИКС и ШОС.

Фјодор Анатољевич Лукјанов

Како наводи Лукјанов, данас постоји велика потреба за усавршавањем биоетичког законодавства које ограничава експериментисање на људима у свим фазама развоја, почевши од зачећа. Такође су потребни акти за заштиту породице као савеза мушкарца и жене и „заштите права биолошког пола – бити онаквим човеком каквим се родимо, мушкарцем и женом“.

У сфери информативне и духовне безбедности, пак, потребно је покренути тему заштите личности и достојанства човека у дигиталном простору.

Током 1990-их се у Србији одомаћио израз ”као сав нормалан свет”.

То је била крилатица којом се у исто време изражавала чежња за животом без ратова, санкција и страних ултиматума, али и јасна усмереност ка западном начину живљења и вредностима утемељеним на Западу, поготово током Хладног рата – парламентарна демократија, слободна штампа, немешање државе у приватни живот, слобода савести, слобода тржишта и привређивања, итд.

Тај идеал је подразумевао и убеђеност да је најбоље живети ”досадним животом”, уредно плаћајући порезе и бавећи се својим приватним стварима и чак и не знати напамет имена политичара који те заступају, док год они раде оно због чега су изабрани.

Међутим, предлог који износи Лукјанов осликава суштину да су се ствари темељно промениле. Довољно је само поставити питање – а од кога је потребна заштита породице као савеза мушкарца и жене, заштита биолошког пола, заштита личности и достојанства човека? И кога је тачно потребно ограничити у домену експериментисања над људима?

Укратко – од политичког Запада.

Са Запада су кренули најжешћи напади усмерени на породицу као заједницу мушкарца и жене, предвођени озакоњивањем и нормализацијом хомосексуалних ”бракова”, а затим и омогућавањем таквим паровима усвајање деце.

Са Запада је кренуо и напад на биолошки пол, који је сада наводно постао ствар личног избора или, у случају деце – индоктринације и трајног сакаћења невиних душа недовољно зрелих за доношење таквих одлука – а не биолошких датости присутних од зачећа.

Са Запада, поготово у времену после 11. септембра 2001, кренуо је напад на приватност и интегритет личних података, о чему је најбоље сведочио Едвард Сноуден.

А, као што сада испливава у Украјини, Запад је тај који најагресивније учествује у експериментисању над људима, кршећи све замисливе биоетичке норме и обзире, у ”славној” традицији нацистичке Немачке.

Оно што чини ствар још опаснијом и предметом глобалне забринутости је то што се западне ”елите” не задовољавају тиме да свој рат против Бога, човека и његове природе ограниче на сопствени државно-политички простор – мада би већ и то само по себи представљало глобалну опасност.

Ствар је у томе, као што уосталом знамо, да западне елите и међународне институције под њиховом контролом на најагресивнији начин настоје да своје ”вредности” наметну, и силом оружја ако треба, остатку света. Тај тоталитарни глобализам и нетрпљење било какве алтернативе је данас главна претња светском миру и опстанку човечанства и планете.

Дакле, кад се говори о настојањима да се по сваку цену (поново) наметне једнополарни свет, није реч само о геополитичкој доминацији.

Фаустовска западна ”цивилизација” не жели ”само” физичку контролу над светом, већ и духовну – иако је одавно одбацила духовност. Али јој баш зато свака духовност и смета, па је, у склопу своје кампање агресивног материјализма и рационализма, повела рат против традиционалних религија и светих списа, и оног што они кажу о божанском и о човечанском.

Јер, циљ је не само ”убити Бога у људима” (многи се сећају како се у време атеистичког титоизма код многи родитеља одомаћила претња деци: ”убићу Бога у теби” – а да у огромној већини разљућени очеви и мајке нису ни схватали шта стварно говоре), него и заменити Бога.

Јувал Харари

Или, по самоувереним речима Јувала Харарија, ”духовника” Клауса Шваба и Светског економског форума: ”Историја је почела кад су људи измислили богове, а завршиће се кад људи постану богови”. А Харари сматра да смо врло близу тог тренутка, односно ”избијања из домена органског” и стварања новог алгоритмичног ”бога” – вештачке интелигенције – који ће учинити коначан крај ”миту” о људској слободи.

Они који су читали и верују у монотеистичке свете списе знају да је ђаво пао на земљу са свог високог небеског положаја пошто се побунио против и покушао да дође на место Бога. У припреми за трансхуманистичку будућност која треба да ”превазиђе” и, по речима Харарија, учини ”сувишним” човека створеног по лику и подобју Божијем, води се све отворенији рат против човека и његове природе – односно свега оног што препознају и штите традиционалне вредности култура широм планете.

Руска Православна Црква очигледно препознаје ту опасност и зато и упућује овај позив, и то не само православнима.

Јасно је да је једина права световна заштита од тоталитарних претензија богоборачког и анти-човечанског Запада мултиполарни поредак заснован на поштовању традиција и њихових различитости. Дакле, за разлику од западног тоталигарног једнополаризма, мултиполарни свет у настајању по самој својој дефиницији не претендује на наметање било чијих вредности (са или без наводника) целој планети.

Штавише, његова изградња је последња нада за какву-такву нормалност – не у смислу неке нове уравниловке већ управо у заштити права на различитост, али и на интегритет човекове природе, личности и достојанства.

Ко данас хоће бар да покуша да ”живи као сав нормалан свет” – ту тежњу може да оствари само унутар мултиполарног света. Као што нужно мора да одбаци институционализовану и идеологизовану ”ненормалност” која се пакленом упорношћу и ароганцијом намеће са Запада, под геслом и принудом разних ”интеграција” које ”немају алтернативу”, чиме већ на делу показују да је за данашњи политички Запад људска слобода, баш као и људска природа, само ”мит”.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар