Коментари

Перишић: Цео Запад стоји иза Инцковог покушаја отварања лова на Србе

ИНЦКОВ КРИВИЧНИ ЗАКОН ЈЕ НАЈВЕЋИ УДАР НА СРПСКУ ОД 1995.
  • Забрана негирања непостојећег геноцида за крајњи циљ има довођење у питање Републике Српске и њено проглашавање за «геноцидну творевину»
  • Заједнички наступ Русије и Кине у предлагању резолуције о гашењу ОХР половином 2022-ге говори и то да нови високи представник, Немац Кристијан Шмит, није изабран на ту функцију. Запад се одлучио на контра удар на Русију. И, управо, тај контра удар гледамо у Инцковом наметању кривице Републици Српској
  • Вероватно су НАТО и ЕУ схватили да ако не могу донети резолуцију о српској геноцидности у УН, где Србе брани Русија, онда могу натерати земље чланице НАТО-а које су у суседству Срба, да то учине. Прво је то урадио парламент Црне Горе. Тиме је црногорска власт не само потврдила своје вазалство и потчињеност НАТО-у, своју антисрпску политику, него и своју антируску политику. Брисел, Лондон, Вашингтон и НАТО у тим декларацијама и резолуцијама јасно виде још једну ствар, а то је дисциплиновање балканских земаља да буду што даље од Русије
  • Срби су проглашени кривцима и геноцидним како би НАТО остварио оно што није успео 1990-их година после распада Југославије. То је – Србију и Српску окупирати економски, политички и војно. Међутим, ако своје циљеве нису остварили тада, како ће успети данас када је уз Српску велика Русија?

Пише: Срђан ПЕРИШИЋ

НАМЕТАЊЕ Кривичног закона БиХ, од стране Валентина Инцка, одлазећег Високог представника, представља највећи удар на Републику Српску од завршетка рата 1995. године.

Зашто тај удар карактеришемо као највећи од када постоји дејтонска БиХ?

Кључна су два разлога.

Пре свега, као први разлог јесте то што је удар усмерен на идентитет Републике Српске и Срба у БиХ. Наметање закона о забрани негирања наводног геноцида у Сребреници није само проста измена одређених чланова кривичног закона, већ представља наметање кривице Србима да су извршили геноцид, и следствено томе да је њихова Република геноцидна творевина.

Политичка наука нас учи да се основа сваког политичког поретка, тј. државности, налази у идентитету народа који гради државност и поредак. Управо је удар усмерен на тај темељ – идентитет. Наиме, ако се Србима припише да су извршили највећи злочин, злочин геноцида, онда се стварају услови за касније мењање њихове државности на начин да се не може дозволити да идентитет геноцида гради републику и њен политички поредак.

То је први разлог зашто сматрамо да је у питању највећи удар на Србе и њихову државност од када постоји дејтонска БиХ.

Други разлог је што се наметањем Инцковог закона отвара нови фронт у Европи, и то фронт удара Запада на Русију. Наиме, јасно је свима да Русија чврсто стоји као заштитница Републике Српске. Та заштита је присутна још од 2008. године, када је Русија почела да издваја своја мишљења, у корист Срба, у фамозном Савету за примену мира у БиХ. Такође, сетимо се покушаја усвајања британске и немачке резолуције у Савету безбедности УН 8. јула 2015. године о наводном српском геноциду над Бошњацима. Тада је британску резолуцију блокирала Русија ветом Виталија Чуркина.

Виталиј Чуркин (Фото: Reuters)

Русија је спасила Србе и Републику Српску од лажне западне оптужбе да су геноцидни. Република Српска се симболично одужила покојном руском дипломати подигавши му споменик у Источном Сарајеву.

Најновије деловање Русије у заштити Републике Српске јесте предлагање резолуције у СБУН којом би се ограничио мандат високог представника на годину дана, до 31. јула наредне године, после чега би се канцеларија високог представника затворила. Иако резолуција није усвојена, она говори да је Русија (заједно са Кином) директно „у очи“ саопштила западним силама да је њихова политика у БиХ доживела фијаско, те да је потребно спашавати БиХ управо тако што ће дефинитивно отићи високи представник.

Заједнички наступ Русије и Кине у предлагању резолуције говори и то да нови високи представник, Немац Кристијан Шмит, није изабран на ту функцију. Запад се одлучио на контра удар на Русију. И, управо, тај контра удар гледамо у Инцковом наметању кривице Републици Српској.

Иза наметања кривичног закона, којим се отвара лов на Србе, стоји цео Запад (Вашингтон, Лондон, Берлин, Брисел, НАТО), а Инцко је само онај који је ставио потпис.

Током јула сваке године, када је комеморација у Поточарима, одвија се оргомна сатанизација Републике Српске. Врхунац свих досадашњих сатанизација је Инцков удар 23. јула ове године.

Валентин Инцко

Треба напоменути да је удару претходило усвајање више декларација о измишљеном геноциду у парламентима балканских земаља. Вероватно су НАТО и ЕУ схватили да ако не могу донети такву резолуцију у УН, где Србе брани Русија, онда могу натерати земље чланице НАТО-а које су у суседству Срба, да то учине.

Прво је то урадио парламент Црне Горе. Тиме је црногорска власт не само потврдила своје вазалство и потчињеност НАТО-у, своју антисрпску политику, него и своју антируску политику. Брисел, Лондон, Вашингтон и НАТО у тим деклерацијама и резолуцијама јасно виде још једну ствар, а то је дисциплиновање балканских земаља да буду што даље од Русије. Исту декларацију је донео и парламент лажне државе Косово. Ту је било најлакше, јер је Косово формирао НАТО агресијом на Србију 1999. Очекују се декларације парламената Северне Македоније и Хрватске.

11. јула ове године на комеморацији у Сребреници су се окупили представници Црне Горе, Хрватске, тзв. Косова, дипломате свих западних земаља. Сви су исто говорили – геноцид и свако ко негира тај наводни геноцид треба кривично и политички да одговара, тако да је Инцков кривични закон управо ту и најављен.

Дритан Абазовић на комеморацији у Поточарима

Наравно, нико од западних политичара и њихових сателита на Балкану не обраћа пажњу што погибија муслиманских војника у борбама у Сребреници 1995. године никако не може да се назове геноцидом. И нико од њих не обраћа пажњу да се тиме негирају стварни геноциди над Јеврејима, Србима, Русима које су спровеле нацистичке формације и њихове слуге у Другом светском рату.

Према томе, овогодишња сатанизација Срба и Републике Српске добила је нову димензију оличену у невиђеном удару на Српску и у декларацијама НАТО вазала на Балкану.

Декларацијама у парламентима балканских земаља додатно се покушава утврдити НАТО у том региону, а истовремено се притискају Србија и Српска да се одрекну сарадње са Русијом. Иначе, све је опет део општег притиска да Србија попусти на разне захтеве Запада. И, наравно, остаје стари циљ – прогласити Републику Српску геноцидном творевином и тако је укинути, а БиХ угурати у НАТО.

Међутим, Срби пружају отпор да буду проглашени геноцидним. Уочи наметања Инцковог кривичног закона Срби су добили подршку независне међународне комисије која је истраживала сва дешавања у Сребреници у току рата у Босни 1992 – 1995. године. На челу комисије је светски стручњак за Холокауст Гидеон Грајф.

Комисија је написала неутралан извештај. Потврдила је наводе Срба да се у Сребреници није догодио геноцид над муслиманима. Комисија је потврдила и да је било стрељања заробљених војника муслимана, али да се то не може окарактерисати као геноцид.

Исто тако, комисија је установила да су муслимански војници у Сребреници и околини убили више од 2000 цивила Срба, без обзира на пол и годиште, међу којима је било и деце. Српске војне снаге нигде нису такав злочин починиле.

И питамо се, да ли о тим српским жртвама игде говори? Зашто чланице НАТО-а одбијају да говоре о стварним злочинима муслиманских снага против Срба? Одговори су једноставни.

Срби су проглашени кривцима и геноцидним како би НАТО остварио оно што није успео 1990-их година после распада Југославије. То је – Србију и Српску окупирати економски, политички и војно. Међутим, ако своје циљеве нису остварили тада, како ће успети данас када је уз Српску велика Русија?

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар