- Министра правде у СМ Давора Бунозу упитала по којем основу су судски полицајци у сриједу, 6. децембра, дозволили да представник ОЕБС-а унесе мобилни телефон у Суд БиХ приликом рочишта предсједнику РС Милораду Додику, а потом да сједи у сали гдје се одржава главни претрес?
- Указала му да се један судски полицајац, више лежећи него сједећи, Додику толико примакао да му је буквлано „дувао за врат“. И написала: „Министре, тај Ваш судски полицајац, субјективно гледано, изгледао је као неко ко ће у секунди одрубити главу предсједнику Додику“
- Предсједнику Суда БиХ Ранку ДЕБЕВЦУ поставила питање: Како, по ком пропису и на основу које привилегије је представник ОЕБС-а сједила у самој судници и уз то користила телефон, све док ми из галерије нисмо реаговали и том приликом зарадили опомену пред избацивање од судске полиције. Зашто највиши званичници (Српске) немају прилику бити у самој судници, а представници ОЕБС-а имају? Да ли се десио пропуст у раду Ваших запосленика или Вам је амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи рекао ко смије, ко не смије и гдје бити?
- ДЕБЕВЦУ: У згради Суда БиХ на више мјеста у холу стоји обавјештење по зидовима, као и на самом улазу, да се „пошта Суда предаје у згради Тужилаштва“. Шта то значи? Зар Суд и Тужилаштво нису одвојене институције? Ко уопште прегледа, филтрира и сигнира пошту?
ПРЕДСЈЕДАВАЈУЋА Клуба посланика СНДС-а у Представничком дому парламента БиХ Сања Вулић упутила је три посланичка питања министру правде у Савјету министара Давору Бунози и предсједнику Суда БиХ Ранку Дебевцу која се односе на рад и правила Суда БиХ и прописе који се тичу дужности Судске полиције.
Вулићева је министра правде у Савјету министара Давора Бунозу упитала по којем основу су судски полицајци у сриједу, 6. децембра, дозволили да представник ОЕБС-а унесе мобилни телефон у Суд БиХ приликом рочишта предсједнику Републике Српске Милораду Додику, а потом да сједи у сали гдје се одржава главни претрес?
– Ко је ћелави полицајац, који је залегао у столицу као да је на плажи и „дувао“ Милораду Додику за врат? По ком закону и подзаконском акту се судски полицајци понашају са непоштовањем према предсједнику Републике Српске? – упитала је Вулићева.
ПРВО ПИТАЊЕ:
Вулићева је у образложењу навела да су у сриједу, 6. децембра, приликом рочишта у предмету против Додика и вршиоца дужности директора „Службеног гласника“ Милоша Лукића, судски полицајци имали селективан приступ посјетиоцима Суда БиХ.
– Док су све нас, укључујући и српског члана Предсједништва Жељку Цвијановић, предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића и све остале контролисали на улазу, одузели нам телефоне и све потенцијално опасне предмете, даму плаве косе, посматрача у име ОЕБС-а пустили су са телефоном, пуном торбом којечега и уз све то, смјестили је у саму салу са судијом, тужиоцима, оптуженим…По ком основу? – пита Вулићева.
Она је упитала по ком закону, с којим правом и ко је представник ОЕБС-а у односу на члана Предсједништва БиХ?
– Зашто Жељка Цвијановић, српски члан Предсједништва не може сједити у главној сали, већ у посматрачници са свим осталим посјетиоцима? – пита Вулићева.
ДРУГО ПИТАЊЕ:
На све то, указала је Вулићева, десио се и преседан када се судски полицајац, више лежећи него сједећи, примакао толико да је буквлано „дувао за врат“ предсједнику Републике Српске Милораду Додику.
– Из сале број шест гледано, тај полицајац је био последњи, ћелав, а први до тужилаца. С којим правом и по ком закону се понашао наведени полицајац тако бахато и уз то, знате ли да се ради о легитимно изабраној личности, са подршком од 300.180 гласова бирача?
Шта су ти бирачи за тог судског полицајаца, овце? Министре, тај Ваш судски полицајац, субјективно гледано, изгледао је као неко ко ће у секунди одрубити главу предсједнику Додику – навела је Вулићева у питању упућеном Бунози.
Она је изразила очекивање да ће Буноза реаговати у складу са етиком и моралним начелима, а не како му каже „глас из неке амбасаде“.
Предсједника Суда БиХ Ранка Дебевца Вулићева је упитала по ком основу је представник ОЕБС-а присуствовала у самој судници уз оптужене, одбрану, представнике Тужилаштва, имајући у виду да није странка у поступку?
У образложењу се наводи да је приликом рочишта у сриједу, 6. децембра, у предмету против Додика и Лукића била велика заинтересованост јавности, те и повећан број посматрача.
Она је подсјетила да су приликом уласка у само двориште гдје се налази зграда Суда БиХ, судски полицајци свако лице детаљно прегледали, те да су сви посјетиоци телефоне морали одложити у сандучад за чување, као и било који други предмет који није дозвољено уносити у судницу.
– Како, по ком пропису и на основу које привилегије је представник ОЕБС-а сједила у самој судници и уз то користила телефон, све док ми из галерије нисмо реаговали и том приликом зарадили опомену пред избацивање од судске полиције.
Којим актом се дефинише легитимност представника ОЕБС-а, а не српског члана Предсједништва БиХ или предсједника Владе Републике Српске? Зашто највиши званичници немају прилику бити у самој судници, а представници ОЕБС-а имају? – навела је Вулићева.
Да ли се, упитала је она, десио пропуст у раду Ваших запосленика или Вам је амерички амбасадор у БиХ Мајкл Марфи рекао ко смије, ко не смије и гдје бити?
Вулићева је нагласила да нити у једном члану Закона о кривичном поступку БиХ нису наведене „привилегије“ за било кога, па ни за представнике ОЕБС-а.
ТРЕЋЕ ПИТАЊЕ:
– Господине Дебевац, очекујем Ваш искрен одговор јер се ради о понижавању и омаловажавању осталих лица која су присуствовала главном претресу, али истовремено говори о некредибилности институције, уколико Ви немате друге аргументе? – упитала је она.
У другом питању на адресу Дебевца наводи се да приликом посјете згради Суда БиХ на више мјеста у холу стоји обавјештење по зидовима, као и на самом улазу да се „пошта Суда предаје у згради Тужилаштва“.
– Шта то значи? Зар Суд и Тужилаштво нису одвојене институције? Ко уопште прегледа, филтрира и сигнира пошту? Зар све што је насловљено Суду не би требало прво Вама доћи? Зар по законима Суд и Тужилаштво не би требали радити независно, непристрасно и без утицаја једни на друге? – упитала је Вулићева.
У образложењу се подсјећа да је парламент БиХ у октобру 2003. године усвојио Закон о Тужилаштву БиХ који је донесен одлуком високог представника у августу 2002. године.
Прва четири домаћа тужиоца у Тужилаштву БиХ су изабрана 16. јануара 2003. године. Првог међународног тужиоца у Посебном одјељењу за организовани, привредни криминал и корупцију, у оквиру Тужилаштва БиХ, именовао је Високи представник у марту 2003. године.
– Уколико упоредимо званичне податке са сајтова Суда и Тужилаштва БиХ, једино заједничко им је чињеница да су обје институције наметнуте од високог представника, па затим верификоване у парламенту БиХ. Које су тајне или заједничке тачке, па се пошта предаје на једном мјесту? – питање је Вулићеве.
Додај коментар