Почело засједање Архијерејског сабора СПЦ на којем ће бити изабран 46. патријарх

Фото: Марко Метлаш

• Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ: «Нека Господ услиши наше молитве, да нам буде срећан и благословен Архијерејски сабор, да буде израз јединства, саборности наше Светосавске цркве. Нека нас Свети Сава својим молитвама и сви свети српски из рода нашега данас инспиришу са Духом светим, да дјелујемо на добробит, јединство и саборност наше Цркве»

У КРИПТИ Храма Светог Саве почео је изборни Сабор на којем ће Српска православна црква добити 46. патријарха.

Сабору присуствује 36 од укупно 39 епископа.

Звона су огласила почетак сједнице Сабора

Литургију је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, који је у бесједи захвалио онима који су учествовали у почетку молитвеног сабрања на Светој литургији.

„Овим смо уведени у Сабор, а ми ћемо послије, архијереји, да наставимо засједање“, рекао је у бесједи владика Хризостом, који је и предсједавајући Светим архијерејским синодом.

Он је истакао да је овај архијерејски сабор јединствен и историјски, јер се први пут одржава под сводовима Храма Светог Саве на Врачару.

„Нека Господ услиши наше молитве, да нам буде срећан и благословен Архијерејски сабор, да буде израз јединства, саборности наше Светосавске цркве. Нека нас Свети Сава својим молитвама и сви свети српски из рода нашега данас инспиришу са Духом светим, да дјелујемо на добробит, јединство и саборност наше Цркве“, поручио је владика Хризостом.

Сабор ће између митрополита и епископа изабрати тројицу, а онда ће одлучити жреб.

Највеће шансе да се нађу међу тројицом има епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински Иринеј Буловић. И зато што је у претходним годинама у потпуности преузео управљање СПЦ-ом.

Рођен 11. фебруара 1947. године. Био је у најужем избору за патријарха и прије 11 година, кад је тадашњи епископ нишки Иринеј Гавриловић наследио трон СПЦ-а од патријарха Павла.

Епископ Иринеј је тренутно и на функцији шефа Информативне службе СПЦ-а, а уједно је и најутицајнији члан Синода.

Након смрти митрополита црногороско-приморског Амфилохија, епископ будимљанско никшићки Јоаникије је фигурирао као најозбиљнији кандидат за његовог насљедника. Међутим, смрт патријарха Иринеја истурила је Јоаникија као могући избор за новог поглавара Српске православне цркве и човјека који би могао да јој донесе толико неопходно јединство. овој институцији.

Након смрти патријарха Иринеја, мјесто првог човека Српске православне цркве до избора новог поглавара је обављао митрополит дабробосански Хризостом. Његов привремени долазак на чело Цркве и ставови које је у претходном периоду износио, довели су до тога да га дио јавности данас перципира као једног од најозбиљнијих кандидата за упражњени патријаршијски трон.

Митрополит загребачко-љубаљански Порфирије Перић важи за веома озбиљног кандидата за избор новог патријарха.

Порфирије спада у ред млађих епископа у СПЦ-у, рођен је 22. јула 1961. године, а након основног и средњошколског образовања, дипломирао је Православном богословском факултету 1986. године.

Међу кандидатима је и Григорије, епископ диселдорфски и цијеле Њемачке. Најмлађи међу владикама са само 53 године раније је био епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Један од кандидата са шансама је и епископ бањалучки Јефрем. Рођен је 1944. у Приједору. За викарног епископа моравичког изабран је 1978. Хиротонију су обавили 17. септембра 1978. патријарх српски Герман, епископ жички Стефан и епископ далматински Николај у Саборној цркви у Београду.

Послије двије године проведене у Београду у звању викарног епископ, изабран је 1980. за епископа бањалучког.