- Ако Бајден у односу према Србији и Српској буде остао на курсу из деведесетих, то може довести до јачег окретања Срба према Русији, односно губитка свих обзира према томе шта ће Американци на то рећи. То би, уједно, могло довести до остварења највећих страхова Сарајева и Приштине, тј. до много снажнијег и отвореног руског присуства у Србији и Српској
- Свако тумачење боравка Сергеја Лаврова у Источном и оном другом Сарајеву, његове посјете Београду и Загребу, није могуће без наглашавања значаја који је руски министар спољних послова дао Републици Српској, односно њеном очувању у дејтонским оквирима. Јер, и у Загребу, као и у Сарајеву, Лавров је био више него јасан – рушење Дејтона може да изазове најозбиљније ризике и посљедице
Пише: Предраг ЋЕРАНИЋ
НАКОН што је електорски колеџ потврдио побједу демократског кандидата Џозефа Бајдена на предсједничким изборима у САД, постало је извјесно да ће Бијела кућа добити новог становника.
Честитку је упутио и предсједник Руске Федерације Владимир Путин.
Очекивања политичког Сарајева од новог америчког предсједника су велика. На друштвеним мрежама су учестале спонзорисане видео објаве Бајденових иступања у америчком Конгресу током ратних година, из којих се види његово сврставање уз једну од сукобљених страна у БиХ.
Уосталом, недавним иступањем поводом годишњице потписивања Дејтонског мировног споразума, Бајден је те наде лично подгријао:
“Дејтонски споразум донио је мир у Босну и Херцеговину и потврдио њен суверенитет, територијални интегритет и независност”, поручио је новоизабрани амерички предсједник. Ипак, додао је, четврт вијека касније, јасно је да је посао на напретку правде, помирења и функционалне, мултиетничке Босне и Херцеговине – недовршен.“
Шта рећи, односно, чему се можемо надати када је у питању курс америчке спољне политике на Балкану?
Када је прије четири године постало извјесно да је Доналд Трамп побиједио Хилари Клинтон, у Београду су осванули билборди са Трамповим ликом уз натпис: „Трампе, Србине“.
Очекивања српске стране од новог америчког предсједника била су велика. Предсједник Српске, Милорад Додик, током америчке предизборне кампање позвао је Србе у Сједињеним Државама да свој глас дају Трампу (што је учинио и поводом недавних избора). Међутим, курс америчке спољне политике на Балкану није трпио измјене.
По питању Косова ствари су остале непромијењене (иако је у предизборној кампањи Трамп Косово назвао нарко–државом). Предсједник Српске је остао на „црној листи“, предсједник Србије Вучић успио је доћи до Трампа ради потписивања споразума који је одговарао иакључиво Израелу и Трампу.
Из онога што је тим поводом Трамп рекао видјело се да не влада информацијама када су у питању односи Срба и Албанаца.
Истина, током читавог предсједничког мандата демократе Трампу нису давале мира, непрекидно су га оптуживале за колаборацију са Русима, покренуле импичмент, да би на крају Трампове објаве на Твитеру биле цензурисане, а Трампово обраћање нацији тв станице под контролом демократа прекинуле.
Тако је Трамп више енергије трошио бранећи се од константних напада код куће неголи на вођење спољне политике.
Да ли ће Републиканци узвратити Бајдену? Вјероватно хоће.
Сједињене Државе су дефинитивно подијељено друштво, у међусобним сукобима присталица различитих страна падале су жртве, тако да је антагонизам и отворену међусобну мржњу поборника Трампа и Бајдена тешко измјерити.
Бајден би сада да буде предсједник свих Американаца, то је и Трамп желио, али није ишло.
Ако Бајден у односу према Србији и Српској буде остао на курсу из деведесетих, то може довести до јачег окретања Срба према Русији, односно губитка свих обзира према томе шта ће Американци на то рећи. То би, уједно, могло довести до остварења највећих страхова Сарајева и Приштине, тј. до много снажнијег и отвореног руског присуства у Србији и Српској.
Уосталом, не треба заборавити да је геополитичка слика у свијету промијењена.
У односу на деведесете више ништа није исто. Живимо у мултиполарном свијету у којем су САД и даље велика сила, али постоје и други, Русија и Кина. Наиме, у посљедњих неколико година ниједно свјетско кризно жариште није било могуће ријешити без руског ангажмана.
Сукоб у Нагорно Карабаху заустављен је уз посредовање Русије, дијелом и Турске. САД и Француска биле су ван игре. О свему што се дешавало у Сирији сувишно је и говорити. Русија и снаге Башара Асада поразиле су фантомску Исламску државу, која се више уопште не спомиње у свјетским медијима, као да није ни постојала.
Велики притисци на Венецуелу, иако се налази у америчком „дворишту“, јењавају и скоро да су потпуно ишчезли. Оспоравани предсједник Николас Мадуро побједио је на парламентарним изборима и стекао комотну скупштинску већину.
Ко му је помогао, ко је сачувао легитимно изабрану власт у Венецуели?
Да ли је Русији Балкан важан? И те како. У том контексту треба посматрати и посјету руског министра спољних послова Сергеја Лаврова региону.
Свако тумачење боравка Лаврова у Источном и оном другом Сарајеву, његове посјете Београду и Загребу, није могуће без наглашавања значаја који је руски министар спољних послова дао Републици Српској, односно њеном очувању у дејтонским оквирима.
И у Загребу, као и у Сарајеву, Лавров је био више него јасан – рушење Дејтона може да изазове најозбиљније ризике и посљедице.
Истакао је и да је „примио к знању одлуку Српске о војној неутралности“. Лавров је истакао и да се залаже за укидање Канцеларије високог представника у БиХ, те најавио нова економска улагања у Републику Српску.
Предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине, Милорад Додик, указао је да Република Српска има посебну част да, у дану када је потписан Дејтонски споразум (14. децембар), угости ‘најдражег госта’, Сергеја Лаврова.
Иницијатива нелегитимног представника хрватског народа у Предсједништву БиХ, Жељка Комшића, а коју је подржао и Шефик Џаферовић, да избјегну сусрет са Лавровим, Српској може само помоћи. Неумјесно, неотесано, скандал – биле су оцјене понашања двојице чланова Предсједништва.
Лавров је тим поводом изнио став да је недипломатски потез био инициран од спољних играча, али се прије може рећи да се одиграо уз консултацију са једном или двије амбасаде. „Памет“ је била домаћа.
Уз фотографију густог смога кроз који се назире сунце, Америчка амбасада у Сарајеву у четвртак, 17. 12. ове године у послијеподневним сатима упозорила на велико загађење у Сарајеву. “Ово није снимак из хорор филма, али без обзира на то – прилично је застрашујуће. Сарајевски AQI (AirQualityIndex – Индекс квалитета ваздуха) вечерас је опасан,” објављено је на службеном Твитеру амбасаде.
Које ли симболике!
Додај коментар