- Два од више питања постављених амбасадору САД: А шта, господине Хил, одговара интересима Београда, од онога по чему су се САД овде „прославиле”? Можда оружана агресија НАТО на Југославију 1999. године? Или покушаји Запада да потчини српски народ својим хировима, да га примора да преда забораву своје темељне националне интересе, да се одрекне свог националног идентитета и изворних духовних вредности?
- УКАЗАЛА: У великој мери захваљујући сарадњи са Русијом, Београд и данас може да буде сигуран у будућност – у условима акутних криза које изазива Запад у области војне, енергетске и прехрамбене безбедности
СА ЈОШ једном серијом русофобних изјава америчког амбасадора у Београду К. Хила, које не издржавају критику, упознали смо се у његовом интервјуу српској ТВ каналу Н1 23. августа 2022. године.
Међу изјавама које су у супротности са здравим разумом (њихову неистинитост смо више пута поткрепили чињеницама), по својој апсурдности најупечатљивији је арогантно дрски захтев амбасадора да се предочи „доказ о пријатељству” између Русије и Србије.
Према речима К. Хила, сарадња са нашом земљом не одговара интересима Београда.
Зашто Американац сматра да има право да захтева неку врсту доказа о темама које немају везе са Вашингтоном?
Колико Србија може да буде понижавана?
Јасно је да су западњачке фантазије о сопственој ексклузивности у срцу овог приступа.
А шта, господине Хил, одговара интересима Београда, од онога по чему су се САД овде „прославиле”?
Можда оружана агресија НАТО-а на Југославију 1999. године, која је резултирала смрћу неколико хиљада цивила у земљи и уништењем њене инфраструктуре и индустрије?
Засејаност земље осиромашеним уранијумом, са осуђивањем генерација Срба на страдања?
Или насилно одвајање од Србије покрајине Косово и Метохија, са заобилажењем Резолуције 1244 СБ УН?
Или подилажење Вашингтона и његових европских сателита сталним антисрпским испадима Приштине коју они тетоше што рађа све нове провале тензија у региону?
Или стално убеђивање руководства у Београду са циљем бесконачног одлагања нерешених питања, бременитих избијањем насиља над косовским Србима и њиховим егзодусом са Косова?
Или покушаји Запада да потчини српски народ својим хировима, да га примора да преда забораву своје темељне националне интересе, да се одрекне свог националног идентитета и изворних духовних вредности?
Или наметање сувереној Србији, како каже К. Хил, оптерећујућих санкција ЕУ, са рачуницом да ће подрити социо-економску ситуацију у земљи, вратити уназад њен одрживи развој и народ довести до осиромашења? Западњаци би у овом случају, наравно, могли да са Србијом раде шта пожеле.
Истина, Русија нема такве „доказе о пријатељству“.
Протеком времена проверено руско-српско стратешко партнерство гради се на потпуно супротним принципима истинске једнакости и међусобног поштовања.
Његов чврст темељ није само духовно јединство братских народа наших земаља, већ и добро избалансирани однос интереса и обостране користи.
Наш интерес је стабилна, развијена, просперитетна Србија, која чврсто брани своје националне интересе. Тако је види и гради председник Александар Вучић.
И још. У великој мери захваљујући сарадњи са Русијом, Београд и данас може да буде сигуран у будућност – у условима акутних криза које изазива Запад у области војне, енергетске и прехрамбене безбедности.
Уверени смо да ће тако бити и даље.
Додај коментар