- Тон дискусији дао је у The Washington Post Роберт КАГАН. На питање – зашто демократе не оду у опозицију и тамо одседе четири године, он има одговор: „Зато што ће се диктатор Трамп светити. Урадиће оно што није могао у првом мандату. А Американци неће моћи да му се у то умешају, а неће ни хтети“
- Други утицајни Американац, али са Трампове стране – економиста Џефри ТАКЕР – оценио да демократе страхују да ће њихова власт ускоро бити уништена. Односно, боје се да је Трамп овога пута научио лекције на којима се оклизнуо за свог првог мандата и да ће компетентно демонтирати све постојеће механизме праве либералне тираније
Извор: Факти
Аутор: Дмитриј КОСИРЕВ, РИА Новости
ПРЕ неки дан се појавио филм „Наполеон” сера Ридлија Скота.
Волимо га: неко због „Гладијатора“, неко због вишеделног „Ванземаљаца“.
Одгледали неки тај филм у САД и одмах кренуло: па, овде се ради о Трампу!
Људи, јесте ли озбиљни? Какве везе има Корзиканац са нашим — а не нашим — Доналдом? Тим пре што га неки у Сједињеним Државама озбиљно упоређују са Хитлером. А ни то није све. Нашао се један да каже: Трамп је Цезар, онај Гај Јулије, зато је све лоше, баш лоше.
Кључни текст на ову тему, који је дао тон дискусији написао је Роберт Каган за којег је један колега добро рекао да „старији сарадник на Брукингс институту Каган није обичан политиколог“. Уосталом, неће The Washington Post сваком објавити апсурдно дугачки текст у којем се со детаља доказује: чим Доналд Трамп дође на власт – одмах ће почети страшне ствари.
Каган предвиђа да никаква сила неће моћи да спречи Трампа да уђе у Белу кућу у јануару 2025-те. Тврди: „Надвијаће се над земљом као колос, чија ће свака реч и покрет бити забележени у (медијским) хроникама“.
Читаоце вашингтонског листа пита: да ли озбиљно мисле да ће га Џо Бајден зауставити?
Сам наглашава да демократе немају лидера којег би пратиле гомиле присталица. И признаје да под Трампом није било рата у Украјини, ни напада на Израел, ни о неконтролисане инфлације, ни катастрофалног повлачења из Авганистана.
На питање – зашто демократе не оду у опозицију и тамо одседе четири године, Каган има одговор: „Зато што ће се диктатор Трамп светити. Урадиће оно што није могао у првом мандату. А Американци неће моћи да му се у то умешају, а неће ни хтети“.
Па шта ће Трамп урадити?
Каган тврди да ће уништити „вашингтонску мочвару“, која заиста влада земљом (и не само њоме).
„Мочвара“, на пример, чини и 436 агенција које је створио Конгрес са статусом независних од председника.
Ова цифра је из анализе другог утицајног човека, али са Трампове стране – из чланка економисте Џефрија Такера, који постепено постаје утицајан као и Каган.
И он се укључио у расправу о „тиранији“. Такер указује на једноставну ствар: демократе се плаше да ће њихова права власт, која не одговара ни народу ни председнику, ускоро бити уништена. Односно, боје се да је Трамп овога пута научио лекције на којима се оклизнуо за свог првог мандата и да ће компетентно демонтирати све постојеће механизме праве (либералне) тираније.
Трампа већина не пореди са Наполеоном (није био толики тиранин, а уништио је неефикасну олигархију), већ са Цезаром.
Каган – слично као Брут који га је убио –сматра Цезара несумњиво негативним ликом. Али, он одлично разуме и описује суштину феномена.
Цезарје живео у доба када је цела римска демократија одједном престала да функционише и нико није знао шта да се ради.
Грађански рат није престајао, свако је свакога могао да убије, авласти биле немоћне.
Цезар је био човек који је због свог посебно арогантног карактера урадио оно што се дефинитивно није смело (али се показало да је могуће и потребно). А у данашњем свету постоји само неколико лидера држава који схватају да се епоха ломи, као под Цезаром, и да се мора учинити немогуће.
Гај Јулије дефинитивно није био негативац, напротив, био је љубазан и праштајући, стварајући тако фантомски идеал монарха за скоро два миленијума. Али, ево Каганове оцене:
„Попут Цезара, Трамп има утицај који помрачује законе и институције власти. Његов утицај је заснован на безусловној личној лојалности његове армије присталица“.
Другим речима, све није просто лоше – не само за САД – већ онако и онолико лоше као што је било уочи доласка Цезара.
То се зове системски колапс. А у њему постоји нешто што је посебно алармантно: Каган не сугерише шта се у таквој ситуацији може и шта треба учинити.
Подозревам да су у ћошак сатерани веома лоши људи, а способни су за било шта.
Додај коментар