Коментари

Антонић: Београдски атлантистички медији наносе и постизборну штету Србима у Српској

ИПСОС ПРОГНОЗИРАО ДА ЋЕ ИВАНИЋ ПОБЕДИТИ ДОДИКА СА 46:36, А ДОДИК ЈЕ ПОБЕДИО СА 54:43
  • Када је већина неважећих листића празно, то смањује сумње у изборну крађу. Гласачки листић на коме је заокружен противнички кандидат може се покварити, тј. учинити неважећим, тако што се заокружи још неко. Али, крађа празним листићима?
  • Шта – присталице кандидата А су из кутије извадиле 38 листића на којима је заокружен кандидат Б и уместо њих убациле 38 празних листића? Уместо, кад већ замењују листиће, да убаце оне са заокруженим кандидатом А? Па, тешко…
  • Истина, сада је више неважећих гласова на изборима за Председника РС него 2014. године: 46.413, у односу на 38.108. Али, разлика је готово 30.000 гласова у корист Жељке Цвијановић, тако да 8.000 неважећих гласова више него 2014. године тешко да је утицало на резултат. Ваља се подсетити да је 2014. године Цвијановићева изгубила од Иванића за само 8.000 гласова на 54.000 неважећих листића. Не сећам се да је тада ико ширио сумњу у изборну крађу

Пише: Слободан АНТОНИЋ

ПАР запажања о одјецима протеклих избора у БиХ, пре свега у београдским атлантистичким медијима.

Почео бих од истраживања јавног мнења. Њих више нико не помиње, а требало би.

Непотписана истраживања нећу коментарисати, већина њих је просто измишљена – у некима збир износи и 105,4% (видети овде).

Потписана су три истраживања. ИПСОС-ова сондажа јавног мнења из априла дала је победу Додику над Иванићем од 51%:49% (овде), али је следеће ИПСОС-ово истраживање, само два месеца доцније, одједном изнашло убедљиву победу Иванића над Додиком од чак 10 процентних поена разлике – 46%:36% (овде).

Демостатово истраживање из августа, о коме сам критички писао овде, такође је тврдило да ће Иванић убедљиво да туче Додика са 52%:43% (овде).

Да подсетим, Додик је победио Иванића са 54%:43%.

„Али, није ли толики промашај угледних агенција само још један доказ да су избори покрадени?“, рећи ће неко.

И заиста, атлантистички медији у Београду пуни су чланака о крађи избора, са нагласком на Републику Српску.

Лист Данас, само 12. октобра, објавио је три текста на ту тему.

Први чланак има наслов: „Шилинг: Резултати избора у БиХ показали су да се манипулисало с гласовима“, а поднаслов гласи: „Бивши високи представник у БиХ упозорио на то да је девет одсто неважећих гласачких листића“ (овде).

Други чланак је насловљен: „DW: Опозиција у РС не признаје резултате избора“, са поднасловом: „Опозиција у РС не прихвата изборне резултате због великог броја неважећих листића. Траже поновно пребројавање гласова“ (овде).

Трећи чланак је опремљен овако – наслов: „У БиХ и мртви на списку за гласање“, а поднаслов: „Пола милиона неважећих листића отварају сумњу да је реч о изборној крађи, преноси Радио Слободна Европа“. У тексту се каже да „из невладиног сектора подсећају да је европски просек, али и просек у региону, од 1 до 3 одсто неважећих листића“ (овде).

Лист Данас, међутим, уопште не налази за сходно да своје читаоце упозна са четири чињенице које сасвим друго светло бацају на податак о „пола милиона неважећих гласова“.

Прво, тај број се односи на све изборне кутије, односно настао је сабирањем неважећих гласова на изборима за Председништво БиХ, Председника РС, Скупштине БиХ, Скупштине ФБиХ, Скупштине РС и скупштине кантона у ФБиХ.

Друго, бирачи су гласали са четири листића – највише у „региону“, а вероватно и у Европи, а познато је правило да што више има листића, више је и неважећих гласова.

Треће, изборни закон је такав да Срби из ФБиХ-а не могу да гласају за српског члана Председништва БиХ, а Бошњаци и Хрвати из РС за бошњачког или хрватског – што код таквих гласача нужно повећава број неважећих листића.

И четврто и најважније, број неважећих листића на овим изборима уопште није већи од њиховог броја на ранијим гласањима у БиХ. Тако је на Општим изборима 2014. године забележно чак 545.000 неважећих листића (овде), а број неважећих гласова 2010. године на изборима за Председништво БиХ износио је, насупрот садаших 120.000, неких 129.000, а 2014. чак 137.000.

Истина, сада је више неважећих гласова на изборима за Председника РС него 2014. године: 46.413, у односу на 38.108 (овде). Али, разлика је готово 30.000 гласова у корист Жељке Цвијановић, тако да 8.000 неважећих гласова више него 2014. године тешко да је утицало на резултат.

Ваља се подсетити да је 2014. године Цвијановићева изгубила од Иванића за само 8.000 гласова на 54.000 неважећих листића. Не сећам се да је тада ико ширио сумњу у изборну крађу.

Заправо, према досадашњем искуству на изборима у БиХ, већина неважећих листића је празна. На изборима за Председништво БиХ неважећим је проглашено 107.337 листића, од тога 54.438 „празних“, и 52.899 листића „покварених“ (прецртани, заокружено више кандидата, дописани други итд). На изборима 2010. године за Председништва БиХ с територије РС-а било је неважећих 60.794 листића, а од тога чак 44.525 празних (овде).

Када је већина неважећих листића празно, то смањује сумње у изборну крађу. Гласачки листић на коме је заокружен противнички кандидат може се покварити, тј. учинити неважећим, тако што се заокружи још неко. Али, крађа празним листићима?

Шта – присталице кандидата А су из кутије извадиле 38 листића на којима је заокружен кандидат Б и уместо њих убациле 38 празних листића? Уместо, кад већ замењују листиће, да убаце оне са заокруженим кандидатом А? Па, тешко…

Ваља, наравно, сачекати контролу неважећих листића на којој Говедарица инсистира (овде). Али, сумњам да ће она показати нешто друго него 2010. године, када накнадна провера неважећих листића није наишла на некакве доказе за изборну крађу.

Оно што такође упада у очи код атлантистичких медија у Београду јесте игнорисање чињенице да је новоизабрани Бошњак у Председништву БиХ, Шефик Џаферовић, под сумњом за учешће у ратним злочинима над Србима (овде), као и ниподаштавање скандала да су, захваљујући накарадном изборном систему у ФБиХ, Бошњаци изабрали представника Хрвата у Председништву БиХ (овде).

О репу који се вуче за Џаферовићем публика Blic-a, N1, Danas-а, B92 није била у прилици било шта да сазна, а о бошњачкој унитаристичкој мајоризацији ови су медији известили као о победи грађанске опције.

Комшић, по њима, „уноси свежину, поготово његов недвосмислен одговор да њега нису бирали народи већ грађани“ (овде), преноси се оцена да он, „за разлику од Човића и Додика, не заступа етничко-националну политику, него жели бити председник свих грађана БиХ“ (овде), и тврди се да је „непосредно после рата такво, на етничкој подели засновано решење (да сваки конститутивни народ бира свог представника у Председништво БиХ – С. А) свакако било неизбежно, али са протоком времена показало се као спутавајуће за нормалан развој БиХ“ (овде).

Овакво извештавање доводи до тога да део београдске публике не само да не разуме шта се дешава у БиХ и Републици Српској, него медијски још и саучествује у пројекту укидања РС и гурању Срба у кавез „сарајстанског унитаризма“.

Одиста, ако својим сународницима западно од Дрине не желимо помоћи, немојмо их, забога, ни упропаштавати.

 

1 коментар

Кликни овде да поставиш коментар