Svijet

Tramp ambicija da kupi Grenland nije ni plod ludila ni slaba računica

DANSKA JE VAŠINGTONU VEĆ PRODALA SADAŠNJA DEVIČANSKA OSTRVA – ZA 25 MILIONA DOLARA
  • Još od 1979. teče proces osamostaljivanja Grenlanda. Od pre decenije, na ostrvu ni danski više nije službeni jezik, već grenlandski – jezik inuitskih starosedelaca. Ostrvska populacija je mala, na tolikom prostoru živi svega 56.000 stanovnika, od kojih su 88 odsto grenlandski Inuiti, a u preostalih 12 odsto najveći deo čine Danci
  • Trampove bombastične sračunate su ohrabrivanje grenlandskih independista, na jačanje njihovih pozicija. Šalje imse poruka da će im Amerika pomoći. Još se i vrši pritisak na Dansku
  • Na Grenlandu su pronađena velika nalazišta bakra, gvožđa, vanadijuma, molibdena, titanijuma, niobijuma i tantala, kao i značajne rezerve grafita, galijuma, hroma, nikla, cinka i uranijuma

Autor: Dušan PROROKOVIĆ

OCENE o mentalnom zdravlju Donalda Trampa pljuštale su sa svih strana, što po društvenim mrežama, što u komentarima na objavu vesti kako Amerika namerava da kupi Grenland. Uglavnom, sve se svodilo na traženje odgovora na pitanje: da li je predsednik SAD normalan?

Ali, šta je adut najvećeg ostrva na svetu?

Niti se Tramp šalio niti je njegov predlog nekakvo „Trampovo ludilo“.

Aspiracije Amerike prema Grenlandu temelje se i na nekim istorijskim vertikalama. Danska je već prodala jedan deo svoje teritorije Amerikancima 1917. To su nekadašnja Danska zapadnoindijska ostrva, odnosno današnja američka Devičanska ostrva, sa teritorijom od oko 350 kvadratnih kilometara i nešto iznad 100 hiljada stanovnika. Ostrva su prodata za 25 miliona dolara.

SAD su procenjivale da će Nemačka okupirati Dansku, te da će Nemcima tako pripasti i sporna ostrva, a koja im mogu poslužiti kao vojna luka i pre svega – podmornička baza, a to je već pretnja za američku bezbednost. Sa druge strane, Dance je em koštalo održavanje prisustva na tim ostrvima, em su bili ubeđeni da će ovaj arhipelag Amerikanci ionako okupirati, em su zazirali od Nemaca, pa i nije bilo nekog većeg smisla da se protive.

TRUMANOV POKUŠAJ KUPOVINE

Grenland je najveće svetsko ostrvo, dvanaesta po veličini teritorija na planeti, rasprostire se otprilike na površini koju zajedno zauzimaju Nemačka, Francuska, Španija i Turska, nisu to malecka Devičanska ostrva…

Ovde stvar u principu nije u veličini teritorije. I Hari Truman je 1946. godine pokušao da kupi Grenland, i to za tadašnjih 100 miliona dolara, a za Trumana se baš i ne može postaviti ono pitanje sa početka – da li je bio normalan?

Danci su se brzo predali 1940, organizovan oružani otpor trajao je nepuna tri sata, nemačke snage su prošetale do severozapadnog oboda zemlje spremajući ofanzivu ka Norveškoj, pa se počelo govoriti i o statusu Grenlanda. SAD su otvorile konzulat na Grenlandu, pokazujući da ne priznaju okupaciju Nemačke, a zatim i potpisale sporazum sa ambasadorom Kraljevine Danske u Vašingtonu o raspoređivanju američkih vojnika na ovom ostrvu.

Prvi američki marinci iskrcani su na Grenland u julu 1941. godine, ubrzo su tamo uspostavljene dve vazduhoplovne baze, koje su ostale aktivne do danas. Zahvaljujući ovom sporazumu i američkim vojnicima na Grenlandu, Danska je odustala od dugo proklamovane politike vojne neutralnosti, pristupila NATO-u i postala država-osnivač Alijanse.

Američka vojna baza Tule

TRI FAKTORA

Sada, kada bi američki pravnici pročešljali obimnu dokumentaciju i prepustili se kreativnom tumačenju, kao što su to učinili na Kosovu, mogli bi doći i do zaključka kako ne samo da imaju pravo na Grenland, nego im još vlast u Kopenhagenu duguje nekoliko milijardi jer su osiguravali bezbednost dela teritorije tokom pola veka.

Naravno, niko iz Trampovog kabineta nije verovao da će ponuda Danskoj biti prihvaćena. Danska ne pokazuje spremnost na ustupke kada se radi o njenim granicama. Još od 1967. je u sporu sa Kanadom zbog razgraničenja u Severozapadnom prolazu, na koridoru koji se proteže između kanadske obale i Grenlanda.

Dve zemlje su još 1973. izvršile delimitaciju granice, što su potvrdile UN, ali je problem nastao u utvrđivanju kome pripada ostrvo Hans. Ostrvo je nenaseljeno, veličine svega 1,3 km2, ali ima značaj za navigaciju kao i izlov ribe.

Kada ne posustaju oko teritorije malo veće od kvadratnog kilometra, kako da se odreknu Grenlanda?

Američku zainteresovanost za Grenland sada povećavaju još tri faktora.

Prvo, klimatske promene otvaraju Severni morski put, SAD u tom regionu kasne sa preduzimanjem određenih koraka, sada je neophodno zaokružiti „Arktičku strategiju“ i u tim računicama Grenland je od velikog značaja. U kontekstu otvaranja Severnog morskog puta, na obalama Grenlanda bi mogao biti izgrađen veći broj luka sa pratećim sadržajima.

Drugo, na Grenlandu su pronađena velika nalazišta bakra, gvožđa, vanadijuma, molibdena, titanijuma, niobijuma i tantala, kao i značajne rezerve grafita, galijuma, hroma, nikla, cinka i uranijuma.

Treće, najagilniji u istraživanju prirodnih resursa na Grenlandu su – Kinezi! Ako Amerikanci ne budu agresivniji, nije isključeno da će dobiti kineske investitore u komšiluku.

OSAMOSTALJIVANJE TEČE SPORO

Primetno je i da još od 1979. teče proces osamostaljivanja Grenlanda. Od pre decenije, na ostrvu ni danski više nije službeni jezik, već grenlandski – jezik inuitskih starosedelaca. Ostrvska populacija je mala, na tolikom prostoru živi svega 56.000 stanovnika, od kojih su 88 odsto grenlandski Inuiti, a u preostalih 12 odsto najveći deo čine Danci.

Ranije je pominjano da se referendum o statusu ostrva može organizovati 2021. Na referendumu o samoupravi 2008. tri četvrtine je glasalo „za“.

Osamostaljivanje teče sporo i opterećeno je brojnim otvorenim pitanjima.

Prema istraživanjima javnog mnjenja iz 2016. godine, 64 odsto stanovnika Grenlanda bi na referendumu glasalo za nezavisnost, ali čak 78 odsto je protiv nezavisnosti ako bi to značilo i pad životnog standarda. Naime, grenlandska ekonomija se uglavnom zasniva na izlovu i preradi ribe i morskih plodova. Prirodna bogatstva postoje, ali se još nije počelo sa eksploatacijom. Ako bi Danska podigla barijeru za kupovinu ribe i rakova sa Grenlanda od strane EU, usledio bi kolaps privrede.

Zato su ovakve bombastične izjave Donalda Trampa važne, njima se ohrabruju grenlandski independisti, jača njihova pozicija, šalje se poruka da će im Amerika pomoći. Još se i vrši pritisak na Dansku da blokira „Severni tok 2“, pa ako taj pritisak prođe – prođe.

U tom kontekstu se može posmatrati i poslednja inicijativa Stejt departmenta da se tokom 2020. otvori američki generalni konzulat u Nuku, glavnom gradu Grenlanda. Trenutno na ostrvu ima dvanaest počasnih konzula i samo jedna stalna konzularna misija neke druge države u punom kapacitetu – islandska.

Trampova administracija vidi samo američki interes i neće se libiti odluka, pa ni podrške osamostaljivanju Grenlanda. Računaće se rezultat. Ako Tramp ovakvim pristupom bude uspeo da zaštiti američke interese i nadoknadi propušteno iz vremena Buša i Obame, istorija će ga pamtiti samo po tome, ne po tvitovima i ostalim komentarima.

Izvor Sputnjik

Dodaj komentar

Klikni ovde da postaviš komentar