РС и матица

Додик: Вријеме је да Америка – и она ће то морати – одустане од својих немогућих циљева

АМЕРИКАНЦИ СМАТРАЈУ ДА ЈЕ ШМИТ ВЕЋ ИМЕНОВАН И ДА ТРЕБА ДА СЕ ПОСВЕТИМО „УНИТАРНОЈ БОСНИ“

Фото: Раде Прелић/Танјуг

  • Шефик Џаферовић и Бoшњаци се узалуд надају да ће Српска саму себе укинути
  • О свом разговору са амбасадором САД Ериком НЕЛСОНОМ: ми не можемо да прихватимо ту врсту међународног интервенционизма који руши међународни споразум, а Америка је предводила такву политику дуги низ година и она се показала неуспешном. Време је да Америка – и она ће то морати –  одустане на неки начин од својих ранијих немогућих циљева. Босна неће бити ни функционална, ако то значи унитарна, али Босна може бити договорена“

НОВИНСКА агенција Танјуг подсјетила је да је Шефик Џаферовић сусрет руководстава Српске и Србије окарактерисао као мијешање Београда у унутрашње ствари БиХ.

Питала је Милорада Додика и шта му је амбасадор САД у БиХ, Ерик Нелсон, рекао поводом високог представника.

Предсjедавајући Предсjедништва БиХ је одговорио:

„Џаферовић може да говори шта хоће, то је његово лично мишљење и нема никакву институционалну снагу. Он увијек у свим састанцима види нешто што је њему својствено.

Ово је био један сасвим рационалан састанак у коме ништа није било уперено против Бошњака, чак ни против БиХ.

Овдје се радило о међусобном информисању о стању и нашим позицијама везано за то. Џаферовић нема разлога да се плаши због тога, али би било добро да у неком свом прагматичном смислу покуша да води рационалну а не илузорну политику.

Ако они мисле да ћемо ми сами себе укинути и нестати, да би он био задовољан, на то не може да рачуна и то се неће десити!

Он је слободан да иде и да се састаје са свима и ми у томе не видимо никакву завјеру. И са турским представницима и са другима. Зато то  нисмо никада коментарисали на тај начин.

Србија се не мијеша у унутрашње ствари БиХ. Ми бисмо вољели да тога мало више буде, али то није тако. У сваком случају, Србија има своје одговорности као потписница Анекса 10 општег оквирног споразума и анекса.

Њихов покушај да избаце Србију из одлучивања о тим питања, па чак и информисања о томе –  то је слијед таквог размишљања Џаферовића који не зна другачије него то тако склепати. 

„Нелсону сам рекао да је за нас неприхватљиво да се не поштује Анекс 10“     

Што се тиче Нелсона, нисам се састао са њим, али јесам разговарао телефоном о ситуацији о којој смо и данас разговарали. Рекао сам му да је за нас неприхватљиво да се не поштује међународно право, да се не поштује Анекс 10 Дејтонског споразума, у коме је речено да стране морају да се консензусом договоре о личности (високог представника) којег потврђује СБ УН.

Он је на то рекао да је Америка своје рекла и да он сматра да је Шмит већ именован и да се требамо посветити функционалној БиХ, што ми читамо као унитарну.

Ја сам му рекао да нисам спреман да пратим њихове илузије посљедњих 20 година које су посијали овдје, које уопште не функционишу, и да би требало да се врате реалном односу снага на терену и поштовању Дејтонског споразума, а и да не могу да разумијем зашто једна Америка, која је креирала Дејтонски споразум, па и Анекс 10, одустаје од тог споразума, успут оптужујући друге да крше тај Дејтонски споразум.

То је била суштина мог става, пошто је амбасадор већ сам коментарисао наш разговор.

Ево, рећи ћу поново: ми не можемо да прихватимо ту врсту међународног интервенционизма који руши међународни споразум, а Америка је предводила такву политику дуги низ година и она се показала неуспјешном. Вријеме је да Америка – и она ће то морати –  одустане на неки начин од својих ранијих немогућих циљева.

Босна неће бити ни функционална, ако то значи унитарна, али Босна може бити договорена. Ми хоћемо договор и не бјежимо од договора о свему, али сигурно нећемо и нисмо се показали сервилним за политике које су неуспјешне и које иду на штету Срба.

Ради се о томе, а и то сам му рекао, да се покушава ограничити значај и ријеч и снага српског политичког става уопште на Балкану.

Тај разговор од јуче треба третирати као обичан разоговор у коме смо разменили мишљења – ништа то није непознато. Америка користи своју позицију, ми то поштујемо – на крају крајева, ми то осjећамо – али морам да кажем да Америка није коректна и да је Америка требало да се врати поштовању Дејтонског споразума, а не да нам пласира илузије које треба да пратимо за њом. Ето, то је то“.

Додај коментар

Кликни овде да поставиш коментар