Сто година Југославије: „Санитарни кордон“ је доживео слом „вештачке творевине“

• Живојин ЂУРИЋ: „Југословенска држава није настала само вољом српске интелектуалне и политичке елите, него као геополитички интерес победничких сила Запада да од Балтика до Средоземља успоставе „Санитарни кордон”, са „првом“ Југославијом као кључном земљом. И „друга“ Југославија је била у служби атлантистичких сила под америчким вођством да би обручем дуж евроазијског обода „обуздавале“ СССР. Неадекватним границама су издељене српске земље и формиране „инстант нације“ издвајањем из српске нације. То се показало погубним у разби-распаду СФРЈ, чија је конкретизација почела 1991. и још траје”
• На научном скупу у Институту за политичке студије др Борисав ЈОВИЋ говорио је на тему „Догађаји који су определили распад Југославије и српска одговорност”, др Ненад КЕЦМАНОВИЋ на тему „Југославија у малом – од компромисне федералне републике до немогуће државе”, др Момир БУЛАТОВИЋ на тему „Зашто друга Југославија нија могла бити спашена и гдје су крајње границе њеног растакања”, а др Миломир СТЕПИЋ о „растрзаној држави Србији” као „југословенском рецидиву

ИНСТИТУТ за политичке студије одржао је у Београду научни скуп „Југословенска држава – од остварења „племените идеје“ до слома „вештачке творевине“”.

Отварајући пленум – у Кући Крсмановића, у Београду,  у којој је прије тачно сто година – проглашено уједињење у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца – директор ИПС, научни савјетник др Живојин Ђурић, указао је да је циљ скупа да се на основу формирања југословенске наднационалне интеграције извуку искуства која ће доносиоцима данашњих одлука бити драгоцјена приликом оријентације у савременим интегративним процесима.

„Југословенска држава није настала само вољом српске интелектуалне и политичке елите, него као геополитички интерес победничких сила Запада да од Балтика до Средоземља успоставе  „Санитарни кордон”, са „првом“ Југославијом као кључном земљом. И „друга“ Југославија је била у служби атлантистичких сила под америчким вођством да би обручем дуж евроазијског обода „обуздавале“ СССР.

Српски фактор је третиран – не као најзаслужнији за ратну победу – већ су неадекватним границама издељене српске земље и формиране „инстант нације“ издвајањем из српске нације. То се показало погубним у разби-распаду СФРЈ, чија је конкретизација почела 1991. и још траје.

Без обзира на два лоша искуства, српска политика се данас залаже за нову „прекоредну интеграцију“ – Европску унију и чак афирмише и неојугословенство у виду  „Региона“, „Западног Балкана“, „Југосфере“ исл.”, указано је на пленуму.

На скупу су говорили др Борисав Јовић (ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОПРЕДЕЛИЛИ РАСПАД ЈУГОСЛАВИЈЕ И СРПСКА ОДГОВОРНОСТ), др Срђа Трифковић и мр Жељко Будимир (КРАЉЕВИНА СХС И ГЕОПОЛИТИЧКИ ВЕКТОРИ ВЕРСАЈСКОГ ПОРЕТКА), др Никола Жутић (РИМОКАТОЛИЧКО И ЛИБЕРАЛНО (МАСОНСКО) ЈУГОСЛОВЕНСТВО У ВРЕМЕ СТВАРАЊА КРАЉЕВСТВА СХС), др Радослав Гаћиновић (КРАЉЕВИНА СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА – ДРЖАВА БЕЗ ПРАВНОГ ТЕМЕЉА), др Мијодраг Радојевић (ФРАГМЕНТИ ИЗ УСТАВНОПРАВНЕ ИСТОРИЈЕ „ПРВЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ“ – О ОБЛИКУ ДРЖАВЕ И УНУТРАШЊЕМ УРЕЂЕЊУ КАО УЗРОЦИМА СЛОМА ДРЖАВЕ), др Момчило Суботић (ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА – ИДЕЈЕ И УЧИНЦИ ЈЕДНОГ ГЕОПОЛИТИЧКОГ ЕКСПЕРИМЕНТА), др Јовица Тркуља (АПОРИЈЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ДРЖАВЕ), др Ђуро Бодрожић (СРБИ И ЈУГОСЛАВИЈА – ПОЦЕПАНИ НАРОД У ПОДЕЉЕНОЈ ЗЕМЉИ), др Вељко Ђурић Мишина (КАРАКТЕРОЛОГИЈА ПРЕСТОЛОНАСЛЕДНИКА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА ПРЕМА ЗАПИСИМА САВРЕМЕНИКА (ДО 1918. ГОДИНЕ), др Александра Колаковић (СТВАРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У УЏБЕНИЦИМА ИСТОРИЈЕ У СРБИЈИ, ХРВАТСКОЈ И БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ), др Зоран Милошевић (УЗРОЦИ И ОКОЛНОСТИ КОЈИ СУ УТИЦАЛИ НА ПРЕДАЈУ ИСТОЧНОГ БАНАТА РУМУНИЈИ ОД СТРАНЕ КРАЉЕВИНЕ СРБА, ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА (ЈУГОСЛАВИЈЕ) ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА), др Зоран Аврамовић (ОД „ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ЗАБЛУДЕ“ ДО СРПСКЕ ИСТИНЕ), др Момир Булатовић (ЗАШТО ДРУГА ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ МОГЛА БИТИ СПАШЕНА И ГДЈЕ СУ КРАЈЊЕ ГРАНИЦЕ ЊЕНОГ РАСТАКАЊА?), Љубомир Кљакић (ЈУГОСЛОВЕНСКА ЦИВИЛИЗАЦИЈА И ТРОСТРАНИ ОБРАЗАЦ ЊЕНЕ ИСТОРИЈСКЕ ДИНАМИКЕ: ПРОТО-ЈУГОСЛАВИЈА, ЈУГОСЛАВИЈА, ПОСТ-ЈУГОСЛАВИЈА), др Душан Пророковић (ИДЕОЛОШКИ УЗРОЦИ СУНОВРАТА ЈУГОСЛОВЕНСТВА: ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ НА НЕОДРЖИВОСТ ПОЛИТИЧКОГ УСТРОЈСТВА ЗЕМЉЕ), Маринко Вучинић (СРПСКО ИСКУСТВО ЈУГОСЛАВИЈЕ), др Владимир Димитријевић (СРПСКА ПОЛИТИЧКА ЕМИГРАЦИЈА О ТИТОВОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ), др Ненад Кецмановић („ЈУГОСЛАВИЈА У МАЛОМ“ – ОД КОМПРОМИСНЕ ФЕДЕРАЛНЕ РЕПУБЛИКЕ ДО „НЕМОГУЋЕ ДРЖАВЕ“), др Бранко Крга (НЕДОСТАТАК НАЦИОНАЛНЕ СТРАТЕГИЈЕ – ВАЖАН УЗРОК ЛУТАЊА СРБИЈЕ ИЗМЕЂУ САМОСТАЛНЕ И ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ), др Александар Раковић (УЛОГА РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ У РАЗБИЈАЊУ СФР ЈУГОСЛАВИЈЕ И СР ЈУГОСЛАВИЈЕ), Милош Кнежевић (ЈУГОСЛАВИЈА У САВРЕМЕНОЈ КУЛТУРИ И ПОЛИТИЦИ ПАМЋЕЊА) и др Миломир Степић (ЈУГОСЛОВЕНСКИ РЕЦИДИВ: „РАСТРЗАНА ДРЖАВА“ СРБИЈА).