Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за 46. српског патријарха

Фото: ATA Images

• Порфиријево име је из Јеванђеља извукао монах Матеј. Тај чин су огласила и звона са Храма Светог Саве и Саборне цркве у Београду
• Порфирије Перић рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју. Прво је од троје дјеце Радивоја и Радојке Перић, који су се, после Другог свјетског рата, из села Осиње крај Дервенте у БиХ доселили у Војводину. На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године
• Одбранио је докторску дисертацију “Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста” на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004). У периоду 2010—2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије

СРПСКА православна црква добила је свог 46. поглавара брже него што се очекивало.

Већ првог дана засједња Светог Архијерејског Сабора СПЦ – за само неколико сати – за новог патријарха изабран је Митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић.

Он је на трону Светог Саве наслиједио патријарха Иринеја.

Његово име је из Јеванђеља извукао монах Матеј.

Противкандидати су били владика бачки Иринеј и епископ бањалучки Јефрем.

Избор Порфирија огласила су и звона са Храма Светог Саве и Саборне цркве у Београду.

Претходно су владике тајно гласале и избор свеле на три кандидата, чија су имена стављена у коверту, па у Јеванђеље, одакле је једно име извучено као нови патријарх.

Суштина оваквог бирања је у вјеровању да су чланови Сабора изабрали кандидате према њиховим људским врлинама, а да је Божија воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског.

Сабором је предсједавао епископ сремски Василије, а присуствовало је 36 од укупно 39 владика.

Порфирије Перић рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју.

Прво је од троје дјеце Радивоја и Радојке Перић, који су се, послије Другог свјетског рата, из села Осиње крај Дервенте у Босни и Херцеговини доселили у Војводину.

На крштењу је добио име Првослав. Основношколско образовање стекао је у Чуругу, а гимназију „Јован Јовановић Змај“ завршио је у Новом Саду 1980. године.

Похађао је студије археологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Убрзо је почео да студира и на Богословском факултету Српске Православне Цркве, на којем је и дипломирао 1987. године.

Прије тога се замонашен је у манастиру Дечани, а по завршетку факултета отишао је на постдипломске студије у Атину гдје је остао до 1990. године.

По благослову епископа бачког Иринеја, 6. октобра 1990, отишао је у манастир Ковиљ. Тамо је 21. новембра 1990. године рукоположен у чин јеромонаха.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном засjедању 14. маја 1999. изабрао за викарног епископа јегарског при Епархији бачкој.

Одбранио је докторску дисертацију “Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу Светог Јована Златоуста” на Богословском факултету Универзитета у Атини (2004).

У периоду 2010—2011. био је епископ војни, а затим координатор за сарадњу Српске православне цркве и Војске Србије.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је на свом редовном мајском засjедању 24. маја 2014. изабрао за митрополита загребачко-љубљанског.